Želimo da vas pozovemo da unapredite svoje prisustvo na sajmu turizma i ostvarite vidljivost svoje ponude i nakon zatvaranja sajma. Uz našu pomoć, vaši napori i trud uloženi u pripremu i predstavljanje na sajmu turizma će dobiti na vrednosti. Pored fizičkog sajma turizma, želimo da vam ponudimo prisustvo i na platformi Internet sajam turizma, kao i na regionalnoj Turističkoj društvenoj mreži Grupna U cilju promovisanja naših usluga i podsticanja vašeg interesa, želimo da vam ponudimo besplatno testiranje naše platforme do 30.04.2023. godine. Ovim testiranjem, dobit ćete pristup našoj B2C (business-to-consumer) web aplikaciji gdje ćete moći samostalno (ili uz našu pomoć) uneti svoju turističko-ugostiteljsku ponudu. Svaka vaša unesena ponuda će dobiti jedinstvenu kratku kod web adresu i QR kod, što će olakšati njihovo dijeljenje i promociju među vašim klijentima i posjetiteljima.

Regionalna Turistička društvena mreža Grupna
Grupna.rs - Grupna.me - Grupna.ba

Kraljica banjskog turizma, kako neformalno nazivaju Vrnjačku Banju, od davnina je bila poznata po svojim lekovitim izvorima. O lekovitosti vode u Vrnjačkoj Banji prvi put se može čuti u doba Rimljana. Oni su na ovom mestu izgradili lečilište Aquae Orcinae, i izvor tople vode Fons Romanus

Restoran domaće kuhinje na Slaviji. Vlasnici restorana su ujedno i konobari koji služe te Vam je vrhunska usluga zagarantovana. Zidove krase slike Starog Beograda a sam abmijent vas vraća u neka stara dobra vremena. Kuhinja i izbor jela su vrhunski odabrani i isto takvog kvaliteta.

Turistička organizacija opštine Aranđelovac je javna služba koju je osnovala Skupština opštine Aranđelovac radi uređivanja i doprinosa uspešnijem poslovanju privrede, za obavljanje poslova u funkciji promocije i propagande turizma.

Osnovni cilj Turističke organizacije je promocija svih turističkih potencijala i bogatog kulturno-istorijskog nasleđa. Poseban akcenat stavlja se na očuvanje lokaliteta iz antičkog perioda, u tu svrhu izrađuje programe razvoja turizma i štampa informativno-propagandni materijal u vidu štampanih publikacija, audio i video promotivnog materijala i internet prezentacija.

Kulturno istorijsko nasleđe, kao i bogatstvo prirode na teritoriji opštine Ljig, doprinosi razvoju različitih vidova turizma: banjskog, izletničkog, seoskog, sportsko-rekreativnog, manifestacionog, lovnog, tranzitnog, verskog itd.

Prenoćište New Family ** nalazi se u Kanjiži, na severu Srbije-Vojvodine, svega 15km od Mađarske granice. Naše prenoćište poseduje 11 prijatno nameštenih soba (7 trokrevetnih, 3 dvokrevetnih i 1 jednokrevetnu). U svakoj sobi postoji kupatilo sa tušem, kablovska televizija, klima uredjaj i besplatna wi-fi konekcija. Sve sobe na spratu poseduju balkon.

Suveniri iz Bačke Topole

Turistička organizacija iz Trstenika

laninarski klub Vrbica osnovan je aprila 2003. godine na osnivačkoj skupštini koja je održana u gradskoj biblioteci u Velikoj Plani, uz prisustvo 15 članova društva. Društvo je formalno nastalo izdavanjem Rešenja Ministarstva prosvete i sporta, Uprave za sport, br. 661-02-738/2003-11 od 20.06.2003. god. Rešenjem Agencije za privredne registre br. 12925/2012 od 15.05.2012. god. i usvajanjem novog Statuta u martu 2012. godine, društvo je postalo Planinarski klub „Vrbica“. Sedište kluba je u prostorijama 1. mesne zajednice u Velikoj Plani, a od aprila 2007. godine članovi kluba okupljaju se u adaptiranoj prostoriji u Domu kulture u Velikoj Plani, na adresi Branka Radičevića 1. Planinarski klub Vrbica je domaćin na Radovanjskim brdima, jugozapadno od Velike Plane, na prostoru od oko 7500 ha. Na ovom prostoru formirana je planinarska (brdska) staza „Karadjordjevim stopama“ dužine oko 15600 m, sa ukupnim usponom oko 400m. Na području Radovanjskih brda ukupno je obeleženo oko 22 km staza. Na Radovanjskim brdima (Momajska kosa) PK „Vrbica“ poseduje zemljište na kojem se nalazi planinarska kuća „Dom planinara na Momajskoj kosi“ koji poseduje sve uslove za boravak i prenoćište za oko 20 ljudi. Planinarski klub Vrbica je od 2007 – 2010. godine izdavao svoj časopis – godišnjak „Planinarsko RADOVANJE“. U sklopu Planinarskog kluba Vrbica organizovane su dve planinarske sekcije: u Gimnaziji u Velikoj Plani 2006. godine, OŠ Sveti Sava 2007. godine i u OŠ Karađorđe 2021. godine u Velikoj Plani.

Turistička organizacija opštine Velika Plana

Културно-туристички центар „Стефан Немања” у Лапову, саграђен је педесетих година прошлог века и дограђиван и адаптиран у више наврата како би задовољио потребе грађана. Центар поседује биоскопску салу са 250 места за седење са грејањем и биоскопским стерео системом „Долби”, галеријски простор опремљен „Брилукс” расветом, као и учионичкe просторије.

Udruženje banja Srbije, postoji sa ciljem popularizacije prirodnih lepota Srbije. Članovi budućeg udruženja, krenuli su od pretpostavke da Srbi nisu na najbolji način upoznati sa svim lepotama koje njihova zemlja nudi, pa su osnovali udruženje sa ciljom da na najbolji mogući način te lepote otkrije i prikaže javnosti.

Gurgusovačka kula predstavlja obeležje Knjaževca i mesto je gde se održavaju različite manifestacije. Gurgusovačku kulu ili kako je još bila poznata „Sprska Bastilja“, srušio je i zapalio Miloš Obrenović 1859. godine. U Miloševu čast, Gurgusovac tada dobija ime Knjaževac. Danas, Knjaževac imam preko 30,000 stanovnika zajedno sa 85 sela koja pripadaju teritoriji ove opštine. Još jedno obeležje po kojem se izdvaja Knjaževac jeste Stara Čaršija. Staru Čaršiju činile su zanatske radnje i zanatlije i ona i danas predstavlja najprepoznatljiviji deo varoši. Pored Stare Čaršije tu je i kuća Ace Stanojevića, koja predstavlja muzej grada i jedan je od spomenika kulture. I pored ovih zanimljivosti, Knjaževac je varoš vinograda i kvalitetnih vina, zanimljivih običaja i gostoljubivih ljudi.

Turustička organicacija opštine Žagubica vrši organizaciju i promociju opštine, kao i turustičkih destinacija. Stvara uslove za aktiviranje resursa i vidljivost turističkih proizvoda u opštini Žagubica. Pruža turistima usluge zadovoljenja njihovih želja u skladu sa kvalitetom i ponudom turističkih proizvoda. Koristi prirodne, kulturne i druge resursena odgovoran način koji donosi profitabilne i održive investicije. TOŽ putem sredstva javnog informisanja i manifestacionog turizma vrši promociju turističkih vrednosti Homolja i omogući proširivanje i razvoj kapaciteta i sadržaja.

- Vrelo Mlave- Hidrološki spomenik prirode I (prve ) kategorije koje se nalazi na obodu naselja Žagubica, površine 600 m², izvire iz male kraške vrtače, levkastog tipa, dubine 23 m, do sifonskog dela, kroz koji je izmerena dubina do 84 m. U levkastom delu postoje nekoliko bočnih dotoka vode, pod veoma jakim potisnim pritiskom. Voda je prozirna od 4 -7 m, sa prosečnom izdašnosti od 1 m³/s, temperaturom od 8 -11 °C, sve u zavisnosti od godišnjih doba i atmosverskih padavina, prevashodno na padinama Beljanice. Zabeleženo je počev od 1893, zatim 1957, 1971 i 2002 godine, potpuno presušivanje, odnosno, oticanje vode iz vrela, uz registraciju lokalnih potresa zemljišta u okolini.

-Krupajsko vrelo- Hidrološki spomenik prirode I (prve) kategorije Čija voda izvire iz pećine, sa veštačkom branom čini malo jezerce, površine 300 m², udaljeno 200 m, od regionalnog puta Krepoljin – Despotovac, a od naselja Krepoljin 11 km, leži na zapadnim padinama Beljanice. Voda je prozirna do 5 m, temperature od 9 - 11°C, bogata lekovitim mineralima, prosečne izdašnosti 3,5 m³/s. Ispitana dubina je 104 m, a na početku se ulazi u pećinsku dvoranu, potopljenu podzemnim jezercetom. U neposrednoj blizini Krupajskog vrela,nalazi se termalni izvor “Toplik” čija je temperature vode 23°C .

Najznačajniji spomenik iz perioda turske vladavine je tvrđava Fetislam (Feht-ul-Islam), a naziv ove tvrđave znači Kapija mira ili Kapija islama. Utvrđenje čine dve zasebne celine koje su izgrađene u različito vreme, pa su se tako i razlikovale po konecpciji gradnje, ali i njihovoj funkciji. Malo utvrđenje ili Mali grad podignut je u 16. veku u vreme Sulejmana Zakonodavca kao polazište za turska osvajanja Severina i Erdelja. Izgrađen je na najvišem mestu, pravougaonog oblika, sa bedemima i kružnim kulama i delio se na gornji i priobalni prostor. Samo se na dva mesta ulazilo u tvrđavu preko pokretnih mostova, jer je bio okružen rovom. Na osnovu ovoga može se zaključiti da je imao sve odlike artiljerijske baze. Veliko utvrđenje podignuto je u 18. veku u vreme autro-ugarskih sukoba. Tvrđava je imala kamni bedem sa šest kula – bastiona i tri ulazne kapije. Orospi, Dunav i Varoš kapije sa mermernim pločama mogu se i danas videti, kao i rov koji je nekada bio ispunjen vodom prirodnog rukavca Dunava, a koji je štitio utvrđenje od upada. Podizanjem tvrđave Fetislam, završena je turska odbrambena linija prema Ugarskoj koje su činile tvrđave: Smederevo, Kulič, Ram, Golubac i sam Fetislam. Tokom svoje burne istorije, često je menjao gospodare i predstavljao značajno vojno utvrđenje i važnu stratešku tačku za kontrolu plovidve Dunavom. Posle pada Negotina, Turci su bez borbe predali Kladovo srpskoj vojsci, ali ga ubrzo ponovo zauzimaju i obnavljaju. U vreme kneza Miloša, 1833. godine, dolazi do oslobođenja varoši Kladova, a tek 1867. godine oslobođena je i tvrđava Fetislam, kada je turskim fermanom sultana Abdula Azisa predata knezu Mihailu Obrenoviću i srpskim vlastima na upravu. Tokom konzervatorskih radova na tvrđavi Fetislam obnovljena je Varoš kapija i pripadajući deo bedema tvrđave, kao i lagumi u samom bedemu. Deo radova, osim konzervacije ulazne kapije u Mali grad, jeste takođe i obnova dveju kružnih kula u delu zida – utvrđenja prema Dunavu, kao i letnje pozornice.

Manastir „Trška Crkva“ pripada Braničevskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve i smatra se najstarijim verskim objektom na teritoriji čitave eparhije pa i šire. Nalazi se u Homolju na putu Žagubica-Petrovac na Mlavi u ataru sela Milatovac udaljena 4 km od Žagubice u nekadašnjem selu Trg po kome je dobila ime. Ne zna se tačno kada je podignuta i ko joj je bio ktitor, ali se u nekim istorijskim pisanim podacima kao godina osnivanja pominje druga polovina 13. veka, odnosno 1274. godina. Prvobitna sazidana crkva bila je posvećena Svetom Nikoli, ali pošto je tokom turske vladavine bila porušena i prva velika obnova bila je 1430. godine u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića. Posle obnove crkva je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice (Mala Gospojina 21. septembar) koja se do danas slavi kao manastirska slava. Po stilu gradnje crkva pripada Raškom stilu i predstavlja redak spomenik raške škole koji je podignut na perifernim oblastima tzadašnje Nemanjićke države. Najjači utisak na svakog posetioca ostavlja zapadna fasada crkve koja je ukrašena grifonima , lavovima i uklesanim dvoglavim orlom iznad samih ulaznih vrata. Veliku pažnju privlače i uklesani znakovi u temelje same crkve po kojima se smatra da je crkva starija nego što se misli. Trška crkva kao spomenik kulture od velikog značaja nalazi se pod zaštitom Republike Srbije. Od 2022. godine po blagoslovu episkopa braničevskog gospodina Ignjatija ponovo je obnovljen muški manastir. Trška crkva se na prostoru Homolja i Žagubičke opštine smatra kao najjači verski objekat i koji vrlo rado posećuju ne samo pripadnici njene parohije već svi stanovnici opštne Žagubica. O tome govori prilog da se najveći broj vernika koje odluče da se venčaju ili krste svoju decu upravo opredeljuju za Tršku crkvu.

Manastir Gornjak pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve, izgrađen u periodu neposredno pre Kosovskog boja od 1378. godine kao zadužbina kneza Lazara. Smešten je na ulazu u Gornjačku klisuru iz pravca Petrovca na Mlavi ka Žagubici, ispod planine Ježevac na manjem, proširenom platou uz levu obalu reke Mlave. Od Žagubice čijoj opštini i pripada udaljen je 29 km, a od Petrovca na Mlavi 18km. Crkvena slava Manastira Gornjak je Vavedenje presvete Bogorodice koja se obeležava 4. decembra. Na početku svog postojanja manastir je nosio ime Ždrelo, pa je kasnije nazvan Gornjak. Postoje dve verzije nastanka imena Gornjak, jedna se vezuje za ime vetra koji često duva u ovim predelima, a druga dolazi od naziva „gornji grad“. Naime Gornjačka klisura je prepuna ostataka starih utvrđenja i osmatračnica sa kojih se vidi čitav predeo oko klisure. U sklopu manastira nalaze se nekoliko objekata od kojih su najznačajniji Manastirska crkva, posvećena prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice u kojoj se nalazi kovčeg sa moštima svetog Grigorija Sinajita kasnije nazvanog i Grigorije Gornjački, a od nedavno i deo moštiju kneza Lazara. Kada je primio manastir da njime upravlja, Griigorije Sinajit je u jednoj od pećina u strmoj steni iznad samog manastira doziđivanjem i doradom uredio isposnicu posvećenu Svetom Nikoli. Svakom verniku koji posećuje manastir ova isposnica ostavlja neizbisivo sećanje na Manastir Gornjak. Pored kapele Grigorija Sinajita u sklopu manastira postoje još dve a to su kapela Svetog ilije i tzv. Zimska kapela. Manastir raspolaže sa dva konaka: Stari konak podignut 1963. godine sa kuhinjom , trpezarijom i kelijama za monaštvo i Novi konak koji je veći od starog podignut 1979. godine. U neposrednoj blizini manastira na glavnom regionalnom putu nalaze se i ostaci Manastira Blagoveštenja. Sam manastir je lako uočljiv i svakom slučajnom prolazniku, verniku ili turisti skreće pažnju i mami ga da svrati i bolje se upozna sa njime. Sagrađen je krajem 14. veka, gradnja manastira se pripisuje despotu Stefanu Lazareviću. O lepoti Manastira Gornjak i predelu u kom se nalaze pisao je i naš poznati pesnik, slikar i učitelj Đura Jakšić. Tako je jedno vraćajući se sa učiteljskog slubovanjau istočnoj Srbiji zanoćio u Gornjaku i tu napisao svoju čuvenu pesmu „Put u Gornjak“.

Hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap 1“, kompleksan i višenamenski objekat, izgrađen je u periodu od 1964. do 1072. godine, na 943 kilometru Dunava od ušća u Crno more. Još uvek najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1278 metara, potpuno je simetrična i projektovana tako da svaka zemlja (RS I RO) raspolaže istim delovima glavnog objekta, koje održavaju i koriste shodno sporazumu i konvencijma o izgradnji i eksploataciji. Svaka strana raspolaže sa po jednom elektranom, brodskom prevodnicom i po 7 prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simteralu objekta čini državna granica. U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA, sa Kaplanovim turbinama, čiji prečnik radnog kola iznosi 9,5 metara. Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika. Obe elektrane su međusobno povezane, tako da, u slučaju potrebe, agregati na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani, i obratno.

Turistička organizacija Oplenac - Topola

U kući se rodio dobrotvor Vladimir Glavaš jedan od slavnih Vranjevčana. Mala riznica uspomena i varoške tradicije u svega nekoliko prostorija. Galerija sa kraja 19 i početka 20-tog veka.

Sve je počelo krajem sedamdesetih prošlog veka od ideje Milovoja Žeravice (1931-2009) da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad (1909-1968), među prvima u selu i uz koji je on odrastao. Imati traktor na selu, u to vreme je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija. Sasvim slučajno je od prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji takav traktor. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je tamo zatekao nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Tog momenta je došao na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase nestajanja sa ovih prostora.

Agenciju za čišćenje objekata predstavlja mlad, stručan i odogovan tim ljudi. Iskustvo u radu, brzina i kvalitet su nam obezbedili veliki broj zadovoljnih klijenata i dugogodišnju saradnju sa njima.

Auto grafika, Brendiranje lokala, Cerada, Izrada PVC nalepnica, Kanvas, Majice i foto šolje

Semenke bundeve i ulje od semena bundeve sprečavaju nastanak problema sa prostatom.

Uvek svež i raznolik rasad cveća. Možete nas pronaći na najvećoj gradskoj „pijaci cveća“ u Krnjači, smeštena je uz sam Zrenjaninski put.

Cvećara na groblju

Unosite artikle i automatski štampajte etikete cena sa QR kodom!

Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sak

Turistički info centar gostima stoji na raspolaganju. Ovde možete dobiti turistički promo materijal i informacije o turističkoj ponudi ovog kraja.

Gostoljubivu i kvalitetnu uslugu pruža hotel "Crveni Cvet" sa 36 ležaja. Hotel u svom sadržaju ima snek bar, kafanu, restoran sa 220 mesta i banket salu. Sve sobe su opremljene televizorom sa satelitskim programom i internet priključkom.

Predstavlja turističku ponudu opštine Sečanj. Pogledajte informativno-propagandni materijala kojim se promovišu turističke vrednosti naše lokalne samouprave.

Мир, незагађен ваздух, стазе за дуге шетње и вожњу бициклом, путовање у прошлост, уживање на обали “српског мора”, место где се преплићу историја и легенде, чека на вас.

Na samoj kamenoj litici, nizvodno od Smedereva, pažnju privlače obrisi srednjovekovne tvrđave Ram. To je drevni Ramski grad koji poput vojnika na mrtvoj straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa

Na ovom mestu od 1840. godine nalazila se jedna od najstarijih škola u Beogradu, a u 21. veku obnovljena zgrada dobila je novu primenu. Ovde je održan sastanak Karađorđa i izaslanika Porte Bećir paše na početku Prvog srpskog ustanka.

Trim staza je jedan od najpoznatiji sportski objekat u Košutnjaku. Nalazi se na 250m nadmorske visine, duga je 1.200m i široka 1,6m. Duž staze pravilno je raspoređeno 16 „stanica“ za vežbanje.

Ličimo na šumski zamak i nudimo na tri nivoa četiri ugostiteljska sadrdžaja u kvalitetu četiri zvezdice i to: nacionalnu starogradsku kuhinju - mesa i povrća ispod sačeva, pogača iz crepulje, starih srpskih gotovih jela i manastirskih djakonija, roštilja,

Mačevalački klub Železničar je jedan od najstarijih i najtrofejnijih klubova u istoriji mačevanja u Srbiji. Bavimo se obukom i davanjem škole mačevanja svim uzrastima. Kroz obuku i školu naši polaznici, sa fizičke strane, dobijaju brzinu i izdržljivost

Ada safari je kompleks na Adi ciganliji sa mnogobrojnim sadržajima: sportski ribolov, team bulding park prilagođen jednodnevnim team building programima u prirodi, restoran sa dečijim igralištem gde možete proslaviti dečiji rođendan na otvorenom

“Pivokratija” ima misiju širenja pivske kulture. Pored svoja dva, u “Pivokratiji“ nude više od 20 piva, među kojima su ona poznatih pivara “Krou“, “Kabinet“, “Saut”, “Dogma”, “Zbir”… tako da je tu postoji široki izbor za pivski narod

Eksperimentisanje i traganje za novim iskustvom je u esenciji kraft pivarstva. Zato Dogma konstantno kuva nova piva, prateći svetske trendove, ali i oživljavajući tradicionalne recepte na savremen način. Ovo su baš takva piva. Posebna.

Ukoliko želite lečenje, oporavak, preventivu, relaksaciju, wellness, rekreaciju i sport, budimo mi Vaš izbor, jer Banja Kanjiža 100 godina čuva Vaše zdravlje." U čuda ne treba verovati u Banju Kanjižu treba doći.

U okviru „Selters“ hotela, nalazi se i medicinski centar koji je opremljen savremenom medicinskom aparaturom, i u kojem radi veliki broj lekara različitih specijalnosti, fizikalnih terapeuta i ostalog pomoćnog osoblja

Zvonačka Banja je mesto koje će učini da zaboravite na sve Vaše svakodnevne brige i probleme; to je mesto koje donosi mir, koje ponovo spaja sa prirodom i vraća Vam onu harmoniju duše i tela koju ste najverovatnije izgubili.

Turistički sadržaj Banje Koviljače je bogat i raznovrstan. Tokom letnjih meseci, smenjuje se najveći broj kulturnih i sportskih manifestacija, ali ovakva dešavanja iako proređena postoje tokom cele godine.

Dobro došli u Nišku Banju, banju Cara Konstantina i banju srpskih kraljeva. Dobro došli u kraljevstvo vode, zdravlja i lepote, u oazu vazduha i mira, dobro došli u hram zdravlja.

Istražite skrovite predele šumovitog Radana i upoznajte Prolom Banju – mesto izvora jedinstvene Prolom vode i sunčani kutak gde pluća dublje dišu, a srce se jače smeje. Kompleks hotela Radan predstavlja susret hedonizma i zdravlja, kroz programe lečenja zasnovane na lekovitoj Prolom vodi i sadržaje našeg wellness centra, ili bazene na otvorenom – domaće more u zelenom ambijentu.

Termomineralne vode Ovčar Banje bogate su makroelementima kao što su kalcijum i natrijum, kao i mikroelementima poput kalijuma, litijuma, rubidijuma, cezijuma, stroncijuma, barijuma, joda, broma, kobalta, fosfora, fluora i mangana.

Lekovitost mineralne vode banje Vrujci učinila je da se ovo područje iz divlje banje pretvori prvo u narodno lečilište, a danas ono predstavlja pravi spa i velnes centar. Zdravstveni turizam zasniva se koliko na vodi koja je obogaćena brojnim mineralima, toliko i na lekovitom blatu, ali i zdravom vazduhu.

Kompleks otvorenog plivališta obuhvata pet bazena (olimpijski, „školski”, „rekreativni” i „dečiji” bazen i bazen za skokove u vodu), sa neophodnom pratećom infra­strukturom. Pored olimpijskog bazena se nalaze tribine kapaciteta 650 mesta. U sklopu ovog kompleksa su i upravna zgrada, ambulanta, teretana, teren za odbojku na pesku, re­storan i 2 kafića.

Nameštaj po vašoj. Najveći izbor nameštaja za vaš ugostiteljski, poslovni i stambeni prostor.

Pekara Friteza uvek svež hleb, burek, peciva ...

Sveže pecivo, burek, hleb ... Golsvordijeva 33

Samostalna agencija za pružanje knjigovodstvenih usluga Jelena. Pružanjem knjigovodstvanih usluga se bavimo od: 01.03.1994. godine

Osnovani smo 1997 godine i poslujemo na 3 lokacije u Barajevu. Uvek sveže pecivo, hleb, burek, kolači...

Ovaj zastrašujući spomenik sazidan je od lobanja srpskih ratnika nakon bitke na Čegru 1809. godine. Od 952 lobanje je podignuta Ćele kula, što na turskom znači kula od ljudskih lobanja.

Zanatski pravljen sladoled na adresama Krušedolska 1a (kod Hrama) i Požeška 96b

Luftiranje je najbolje u Luftu. Mnogo dobar stoni fudbal!

Studio apartman Super Seven Inn nalazi se u okviru istoimenog kompleksa u Radničkoj ulici broj 55, na Čukaričkoj Padini u Beogradu.

Pravo mesto za prvu jutarnju kafu, uvek ljubazno i fino osoblje, dobra atmosfera i fenomalne žurke. Svaki dogovor oko proslava je uvek bio ispoštovan.

Na hiljade naših zadovoljnih klijenata potvrđuju uspeh našeg preduzeća na šta smo posebno ponosni. Vršimo prevoz u domaćem i međunarodnom saobraćaju

Valjevo i okolina imaju znacajne turisticke potencijale, najpre kada je u pitanju planinski, banjski, rekreativni, verski ili avanturisticki turizam. Istakli bi planinu Maljen sa cuvenom visoravni Divcibare, koja je najpopularnija.

Odlična lokacija: Visoko ocenjena od gostiju

Osnivanje muzeja u Sremskoj Mitrovici usko je vezano za arheološke nalaze iz vremena rimskog grada Sirmijuma, koga je Amijan Marcelin (oko 330-400.g.n.e.), poslednji veliki rimski istoriograf, nazvao ,,mnogoljudnom majkom gradova’’ – urbium matris populosae et celebris.

Apartman Ivkovic iz Sremske Mitrovice

Pekara se nalazi u Lapovu

Zoo vrt Vrnjci prostire na površini od 3,5 hektara i broji preko 120 vrsta životinja iz gotovo svih delova sveta. Ceo vrt je parkovski uređen, poseduje suvenirnicu, dečije igralište, klupe za sedenje, dva jezera i staze sa šetanje. U izgradnji su igraonica sa zabavnim centrom, restoran sa konačištem, učionica na otvorenom za edukaciju dece, a planira se i otvaranje škole za jahanje. Zorka Srećković, direktorka zoo vrta, i njen suprug Dragan Srećković, idejni tvorac cele zoo priče, marljivo rade na proširenju vrta i održavanju standarda, za dobrobit životinja, ali i samih posetilaca. Pored njih, tu je i desetina zaposlenih radnika koji svojim radom pokrivaju različite oblasti, od timarenja, preko edukacije, do samog marketinga. Ono što je svima zajedničko i u čemu svaki radnik pronalazi motivaciju jeste ljubav prema životinjama koje u vrtu žive.

Na mestu nekadašnjeg starog hotela Zvezda, na centralnom delu šetališta Promenada i površini od čak 11.445 m2, danas se nalazi velelepni Zepter hotel, jedan od najvećih i najimpozantnijih hotela u Vrnjačkoj Banji. Hotel je jedinstveni spoj starog i novog dela. Stari deo, iz 1920. godine, je direktno podignut na Promenadi, glavnoj pešačkoj komunikaciji Vrnjačke Banje, uz Vrnjačku reku i njegova spoljašnja arhitektura je zakonom zaštićena kao istorijski spomenik, a novi, veći deo hotela, izlazi na ulicu paralelnu Promenadi, što hotelu daje savršen položaj i dobre pristupe sa svih strana.

Garni hotel “Mali predah” se nalazi na samom ulazu u grad iz pravca Zaječara i Pirota. Objekat nudi 170 ležajeva u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i četvorokrevetnim apartmanima. Sve sobe su sa ugradjenom klimom i televizorom, i Wi-Fi internetom. Sobe poseduju izlaz na terasu sa pogledom na glavnu ulicu i bazen. Objekat nudi razne usluge za savršen odmor i rekreaciju. U sklopu hotela nalazi se spa centar sa đakuzijem, a u prostranom dvorištvu i otvoreni bazen površine 50m2. Pored restorana u kome će iskusni kuvari pripremiti specijalitete iz ovih krajeva, na raspolaganju su i dve sale za sve vrste proslava, veselja i druženja sa prijateljima. Objekat ima i bokseve za pse tako da je pogodan je za ljubitelje lovnog turizma. broj ležajeva | 170 broj soba | 60

U podnožju Stare planine, 15 kilometara jugoistočno od Knjaževca, u selu Donja Kamenica, na levoj obali Trgoviškog Timoka, nepoznati vlastelin početkom XIV veka podigao je Crkvu Presvete Bogorodice. Ona je danas kulturno dobro Srbije i najvredniji spomenik Eparhije timočke. Crkva je građena u moravsko-vizantijskom stilu sa elementima romanske arhitekture. Neke od fresaka jedinstvene su u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Posebno blago Bogorodičine crkve čine ktitorske kompozicije i portreti vlastelina sa bogatim detaljima u prikazivanju njihove odežde. Značajni su i ciklusi iz života Svete Petke u južnoj i u severnoj kuli, ali i freske : “Tajna večera”, “Uspenje Presvete Bogorodice”, "Blagovesti" i zagrljeni sveti ratnici Teodor Tiron i Teodor Stratilat na konjima.

Posebno i počasno mesto u Zavičajnom muzeju pripada dvopređnim čarapama. Jedinstvene u svetu, ovaj najlepši deo narodne nošnje knjaževačkog kraja, plete se sa pet igala i svaka je unikat. Nastale su u periodu od XVIII do XX veka. Etnografska zbirka dvopređnih vunenih čarapa (u Muzeju postoji preko 600 pari), proglašena je 1965. godine spomenikom kulture Srbije. Zavičajni muzej smešten je u građevini konstruisanoj 1906. godine. Nekada je to bila porodična kuća porodice Sibinović, bivših vlasnika rudnika "Dobra sreća", a danas je pod zaštitom države. U Zavičajnom muzeju u Knjaževcu čuvaju se eksponati iz minulih vremena: od praistorije i rimskog doba, Vizantije i srednjeg veka, doba Turaka, Timočke bune, pa sve do današnjih dana.Tu su i predmeti pronađeni na arheološkim lokalitetima, ali i oni koji su prikupljeni u zaboravljenim selima knjaževačke opštine. Ovde se organizuju izložbe, koncerti, raznovrsne edukativne radionice.

Opština Boljevac je kraj sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ova ekološka opština koja je taj status dobila pre 25 godina, privlači sve veći broj investicija u poslednjih 10 godine. Turizam je u zamahu i sve se više razvija. Broj gostiju je uvećan za 40% od 2009. godine, a od 2016. godine je krenula i kategorizacija privatnog smeštaja. Dve trećine građana opštine Boljevac živi na selu, te se ovoj činjenici poklanja posebna pažnja. Očuvana priroda, mnoštvo ruda, šuma, pašnjaka, lovišta, čisti izvori i vode, je ono što Boljevac čini drugačijim od ostalih.

Muzej ‘’Timočke bune’’ u Boljevcu, otvoren je na stogodišnjicu Bune 1983. godine u zgradi stare apsane. Zgrada koja je izgrađena šezdesetih godina XIX veka i tokom Bune služila za zatvaranje pobunjenika iz boljevačkog kraja, rekonstruisana je i prilagođena muzejskoj nameni. Ova građevina je proglašena spomenikom kulture 15. maja 1980. godine, a konzervaciju i restauraciu apsane izvršio je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu. U Muzeju ‘’Timočke bune’’ nalazi se stalna postavka koja prati događaje i ličnosti vezane za period pred Timočku bunu. Za vreme Bune i period nakon Bune (osamdesete i devedesete godine XIX veka).

Bogovinska pećina je spomenik prirode, zaštićeno prirodno dobro III kategorije. Ulaz u pećinu se nalazi na visini od 268 mnv. Pećina je dugačka oko 7 km stim što je turistički deo staze 540 m. toliko je izbetonirana staza i odrađena rasveta. Bogovinska pećina je rečna periodski aktivna pećina nalazi se u slivu Crnog Timoka, na obroncima planina Južni kučaj, pored rudnika mrkog uglja Bogovina. Postoje 5 dvorane koje su istaknute u turističkom delu pećine: Prijemna dvorana, Rudarska dvorana, Koncertna (akustična) dvorana, dvorana Divova i Hajdučka dvorana.

PRENOĆIŠTE „ELIOT“ nalazi se u selu Ilinu, ispod mistične planine Rtanj, na samo 5 km od Boljevca. Gostima su na raspolaganju 2 smeštajne jedinice kapaciteta 2 i 3 ležaja. Apartmani poseduju opremljenu kuhinju, besplatan Wi-Fi internet, tv sa satelitskim kanalima kao i sopstveno kupatilo sa tušem. Preko puta apartmana nalazi se zavičajna kuća Ljubinke Savić-Grasi, kao i sam izvor pijaće vode „Ilinsko vrelo“. U sklopu apartmana „ELIOT“ nalazi se 5 opremljenih učionica za organizovanje sastanaka, edukacija, seminara, radionica, prezentacija.

Zavičajna kuća vajarke Ljubinke Savić – Grasi. Kuća je sagrađena krajem XIX veka. Pripadala je porodici Savić do 1926. godine, kada je prodata Opštini Ilinskoj. Rekonstruisana je u potpunosti i pretvorena u Zavičajnu kuću vajarke Ljubinke Savić – Grasi, septembra 2009. godine. Vajarka Ljubinka Savić – Grasi rođena je 1922. godine u selu Ilino kod Boljevca. Akademiju likovnih umetnosti i posdiplomske studije završila je u Beogradu, u klasi profesora Alijza Dolinara. Njen umetnički opus čine: skulpture žene i deteta; portreti najvećih umova i istorijskih ličnosti u obliku medaljona, plaketa i kao puna plastika; nekoliko spomenika i spomen obeležja. Najčešće je radila u gipsu, terakoti i bronzi. Izlagala je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njena dela čuvaju se u našim najvećim muzejima, kulturnim i prosvetunim ustanovama, a od septembra 2009. godine, neka od njih su izložena i u njenom rodnom Ilinu. Umrla je u Beogradu, 1. decembra 1999. godine.

Ilinsko vrelo, vrelo zdrave i pijaće vode, ali i važno mesto u tradicionalnom životu žitelja sela Ilina.

Most ljubvi ...

Rozarijum ili Ružičnjak je pripadao nekadašnjim vlasnicima Rudnika ,,Rtanj“ – Greti i Juliusu Minhu. Deo je jedne celine velikog Gretinog parka. Gretino omiljeno mesto je bio Rozarijum, koji je bio obrastao ružama i okružen raznim cvećem. Tamo je pronalazila svoj mir i ,,lečila“ svoje tužno srce zbog nemogućnosti da postane majka. Greta je imala i veoma lepu staklenu baštu. Ružičnjak Grete Minh imao je nekada 3.000 ruža, danas ih ima oko 1.500. Insistiraće se na tome da Rozarijum na Rtnju bude kao nekada.

U naselju Rtanj, u podnožju istoimene planine, nalazi se i atrakcija koju su lokalni meštani nazvali „Energetsko polje Vrelo“, takodje poznata i pod nazivom „Svetilište“. „Vrelo“ se nalazi 850 metara jugoistočno od hotela „Ramonda“. Mali kompleks atrakcije sastoji se od kružne staze unutar koje se nalaze stene za koje postoji verovanje da blagotvorno deluju na ljudski organizam. Atrakcija je označena drvenom tablom i trodimenzionalnom piramidom koja po svom obliku podseća na planinu Rtanj. Na piramidi je istaknuto da je „Vrelo“ u nekoliko navrata bilo istraživano od strane tima medjunarodnih naučnika. Na ovom znaku takodje piše da bi u cilju postizanja blagotvornog dejstva na organizam, posetioci treba da provedu minimum dvadeset minuta u unutrašnjosti kružne staze.

Hram Sv. Proroka Ilije u Boljevcu, izgrađen je 1861. godine, u doba Mihajla Obrenovića, a osvetio je episkop negotinski Evgenije 1863. godine. Zidove i ikonostas su oslikali otac i sin, Milija i Nikola Marković. Zidana je kamenom pa malterisana. Reč je o jednobrodnoj građevini koja je rađena po izoru na Sabornu crkvu u Beogradu. Pored Boljevčana, troškove zidanja crkve snosili su i meštani sela : Dobrujevac, Ilino, Mirovo, Osnić, Mali Izvor, Dobro Polje i Valakonje.

Manastir Lapušnja u podnožju šumovitih ogranaka Rtnja između sela Krivi vir i Lukovo u uvali pored Lapušanskog potoka, skrivene su danas konzervirane ruševine nekadašnjeg manastira Lapušnje. Crkvu sv.Nikole i manastirske zgrade podigli su vojvoda Jovan Radul gospodar ugrovlaških zemalja i veliki perkalab župan Gergina 1500/01, dok su se o oslikavanju hrama pobrunuli knez Bogoje i njegova žena Mara i deca. Svi su naslikani u severozapadnom uglu naosa, na ktitorskoj poziciji. Prema predanju u njemu su živela 3 monaka: Likurije monah, Gavril monah i Martirije monah. Nakon što je građevina zakonom stavljena pod zaštitom države 19. marta 1948 godine a radovi su otpočeli 1950 godine a nastavljeni 1956 godine. U razdoblju od 1968 do 1973 obavljena je konverzacja s delimičnim rekonstrukcijom gornjih delova gradjevine, kao i rekonstrukcija fresaka.

Manastir Lozica nalazi se u ataru sela Krivi vir, ispod planine Rtanj na samo 3 km od sela Krivi vir. Manastir je inače posvećen sv.Arhangelu Gavrilu, pripada timočkoj eparhiji. Svake godine 26.jula meštani se okupljaju i obeležavaju crkvenu slavu. Nedovoljno je istražena, pa se ne zna tačno vreme njenog nastanka. Pretpostavlja se da je crkva Lozica nekada bila manastir na osnovu grobova muških monaha smeštenih odma iza crkve. Lozica danas služi kao parohijska crkva sela Krivi vir, koju opslužuju Boljevački sveštenici. Ono što je sigurno je da se manastir pominje prvi put u 15 veku, odnosno 1455.godine u Turskom popisu Vidinskog sanđaka. Zna se da je prvi put obnovljena 1680. godine, a drugi put 1850. godine i služi neprekidno od 1854. godine. Sa južne strane nalazi se zvonik koji je 2010. godine obnovljen.

Manastir Krepičevac nalazi se severno od sela Jablanica, na 4km udaljenosti, u živopisnom predelu Radovanske reke. Manastir Krepičevac je građen početkom XV veka, u periodu kada su građene skromne zadužbine na prostoru Timoka i Morave. Zidana je od kamena, pa malterisana. To je mala jednostrana građevina, bez kubeta. Živopisana je, ali su samo manje površine živopisa sačuvane.Najbolje su sačuvani delovi fresaka u priprati, gde se levo od ulaza nalazi ktitorska kompozicija. Ostali sačuvani delovi živopisa, nalaze se u oltaru i naosu. Manastir Krepičevac ima zidani ikonostas sa nekoliko sačuvanih ikona: Hrist, Bogorodica, Sv. Jovan, Blagovesti.

Kompleks izvorišta Crne Reke zove se Pećura. U Pećuri postoje tačno dva izvora, koji međusobno nisu povezani. Glavni izvor nalazi se na početku Pećurske klisure, odakle voda izvire ispod velikih stena iz velike pećine. Glavni izvor je sa konstantnim dotokom vode, u letnjem periodu dosta oslabi, ali nije zapamćeno da je ikada presušio. Drugi izvor, znatno slabiji, nalazi se niže, blizu ostatka nekadašnje vodenice. Voda izvire iz male pećine, bistra je i u kasnim letnjim mesecima presuši.

Planina Garnavica se nalazi u ataru sela Ilino, na 5 km od Boljevca. Najviši vrh Garnavice je Garnavički kamen 753mnv. Staza za uspon je obeležena i ukupne dužine oko 8 km.

U podnožju planine Rtanj se nalazi izletište Mirovštica koje je apsolutno predivno. Voda je čarobna, a kompletan utisak i energija kojom celo ovo mesto odiše je van svakog poimanja. Priroda je deo nas, budite i vi deo nje. Tu postoji i improvizovano izletište sa klupama, drvenim mostićima i ljuljaškom od gume. Mirovštica se nalazi na putu od motela Balašević ka hotelu Ramonda negde na pola puta.

Turistički info centar gostima stoji na raspolaganju. Mi smo tu da odgovorimo na pitanja koja se tiču turističke ponude opštine Boljevac (gde odsesti, šta videti, šta posetiti, šta sve može biti sadržaj boravka). Pored neposredno date informacije, turisti mogu dobiti turistički promo material, kao i ponudu smeštajnih kapaciteta, sadržaje manifestacija, događaja koji se dešavaju u gradu i okolini.

Destilerija Rtanjska vatra nalazi se u podnožju planine Rtanj gde je napravljena Artania rakija za priču- da se priče lakše smišljaju, pišu i prenose. Destileriju je 2013.godine pokrenuo Ljubiša Vidulović sa porodicom i dobio brojne nagrade za svoje rakije. Trenutno u ponudi postoje četiri vrste rakija ( šljiva iz hrastovog bureta, sa aromatičim biljem, dunja, kao i dunja iz hrastovog bureta).

Lovište Crni Timok prostire se na površini od 48.808ha. Pripada brdsko - planinskom tipu lovišta jer je pretežni deo površina lovišta preko 600mnv. Nadmorska visina u lovištu se kreće od 188 do 883mnv. Lovačko udruženje Boljevac ima 19 lovačkih sekcija.

Osmanbegova česma nalazi se u samom centru sela Podgorac. Reč je o turskoj, kamenom ozidanoj česmi s kraja 18. veka. Spada u prvu kategoriju spomenika kulture i zaštićena je kao kulturno dobro. Česma i danas služi svojoj nameni, a u narodu je poznata kao Hajduk Veljkova česma.

„Etno nasleđe u našem vremenu“, naziv je projekta koji je opština Boljevac putem programa prekogranične saradnje, realizovala sa Kulom u Bugarskoj. U okviru projekta, u selu Ilino, izgrađen je edukativni centar, namenjen sticanju znanja iz oblasti ruralnog preduzetništva, turizma i drugih oblasti.

Bazen koji je nekad bio tursko kupatilo sa dva odeljenja(muško i žensko), a danas je nakon renoviranja ostao samo bazen sa lekovitom izvorskom vodom. Meštani kažu da je odlična za kožna oboljenja, ali i da ima moć umirivanja.

Prvu žensku zadrugu „Rtanjske domaćice“ osnovale su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava iz Boljevca sa ciljem kreiranja domaćeg proizvoda. Osnivači Zadruge su žene, vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, sa teritorije Opštine Boljevac. Cilj zadrugarki je kreiranje domaćeg proizvoda koji bi bio plasiran, radi ostvarivanja dobiti, na tržište Republike Srbije radnim i iskustvenim udruživanjem poljoprivrednih gazdinstava, organizovanjem zajedničke proivodnje kvalitetne domaće konzervirane hrane. Misija “Rtanjskih domaćica” je socijalno i ekonomsko osnaživanje žena kao kategorije koja se teže zapošljava i/ili teže plasira svoje proizvode, a nosi teret opstanka poljoprivrednog gazdinstva.

U Prvom svetskom ratu Srbi i Nemci su bili neprijatelji, ali ih to nije sprečilo da se poštuju, u ratu, ali i kasnije. Nemački vojskovođa fon Makenzen je naredio da se 1915. godine na Košutnjaku podigne spomenik srpskim junacima koji su tu pali u borbi sa nemačkom carskom vojskom. Malo je poznato da je spomenik podignut u okviru kompleksa nemačkog vojnog groblja, koje je postojalo do 1944. godine. Preko Košutnjaka su Nemci oktobra 1915. godine pokušali da opkole snage odbrane Beograda, ali nisu uspeli, a u tome ih je sprečilo 39 pripadnika srpske vojske.

Spomenik palim borcima narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda sela Žarkovo od 1941-1945 u Beogradu nalazi se u Ulici Ace Joksimovća u Žarkovu. Spomenik je nekada stajao u Trgovačkoj ulici ali je kasnije premešten kod osnovne škole „Ljuba Nenadović“. Dok je bio u Trgovačkoj ulici bio je „centar“ okupljanja,pa je postojala uzrečica „nađimo se kod spomenika.“

Споменик Матији Бану је откривен 12. маја 2022. године на Шумадијском тргу на Бановом брду, које је названо управо по њему.

Turistička organizacija opštine Crna Trava (opis uskoro)

Etno kuća"ERIĆ", smeštena u jednom malom,ali naveliko poznatom mestu u srcu Šumadije, u Mrčajevci

Sve radimo od dizajna, pripreme i kvalitetne štampe.

Firma za računarski inženjering “Byte Club” osnovana je 1990. godine u Beogradu. Osnovna delatnost firme je projektovanje i instalacija informacionih sistema.

Bolnička oprema, Laboratorijski uređaji, Zubotehnička oprema, Ortopedska pomagala, Oprema za kozmetičke salone, Obnovljivi ili alternativni izvori energije, CNC mašine

Pogrebna oprema, sahranjivanje

Preduzeće obavlja komunalne delatnosti utvrđene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa, a to su : iznošenje i deponovanje smeća, održavanje javnih zelenih površina, čišćenje i pranje ulica, pružanje pogrebnih usluga i usluga na pijacama.

У ресторану се на најбољи начин комбинују традиција и савремени трендови како у амбијенту тако и у избору јела. У понуди су доручак, кувана јела, јела са роштиља и посластице. Јело из ове кухиње које прави гурман незаобилази јесте Градски опанак.

Lovci u opštini Sečanj, članovi Lovačkog društva "Jelen" iz Sečnja u neposrednoj blizini rumunske granice, za svoje goste i sve aktivne članove organizuju lov.

Gradska Plaža "Mamuze" u Sečnju na levoj obali reke Tisa

U prelepom ambijentu zaštićenog prirodnog dobra Bojčinske šume, nalazi se kompleks drvenih kućica ,,Bojčinske brvnare” za sve koji žele odmor u Bojčinu.

Restoran nacionalne kuhinje. Organizujemo proslave od 30-40 ljudi. Posetite nas i uverite se u kvalitet naših usluga.

Четири олимпијска базена од којих су два спољна и два унутрашња (по један велики и један мањни за непливаче). Испуњавају све услове за домаћа и међународна такмичења. Базени су оспособљени за одржавање спортских такмичења на води и то: ватерпола, пливања и синхроног пливања.

Pivokratija na Belgrade Beer Fest

Bazen u mirnom delu Vrčina

Na placu površine 2 hektara, nalazi se Bazen QUEEN. Osim prelepih bazena, koji zauzimaju površinu 13 ari (900 ležaljki), u sastavu QUEEN-a nalazi se hotel za svadbe i druge svečanosti kapaciteta 580 gostiju, 30 soba za odmor, bungalo

Provedite dan sa prijateljima i porodicom na udobnim ležaljkama ili privatnim cabanama tik uz najveći privatni bazen u Beogradu. Kreativni meni naših mladih kuvara i bogata karta pića namenjeni su ograničenom broju gostiju, zbog toga rezervišite svoje mesto na vreme.

Zalažemo se za razvoj preduzetničke delatnosti na teritoriji Gradske opštine Grocka.

Ресторан Живкин у Добановцима нуди јела домаће кухиње

Trgovinska radnja, svež hleb ... ul.Maksima gorkog b.b. lokal 101

DADOV je omladinsko pozorište koje duže od pola veka verno prati svoju pionirsku misiju vrhunske pozorišne umetnosti viđene kroz oči uvek novih generacija mladih glumaca i umetnika.

Svu našu ljubav i znanje prema pravoj napolitanskoj pizzi hteli smo da podelimo sa vama. Da bi u tome uspeli otvorili smo mali prijatan kutak u kome preovladava miris pizze iz peći na drva.

UGOSTITELJSKA RADNJA HAPPY FOOD

Specijalni Rezervat Prirode Zasavica. Ulaznica 300 dinara. Restoran Zasavica

Najstarije vojno utvrđenje u timočkoj oblasti Timacum Minus (lat. Timacum - Timok, hidronim; lat. minus - “donji”) podignuto je u dolini Belog Timoka, kod sela Ravna, nedaleko od Knjaževca.

Objekat SPA Hotel Grand Krupanj nudi smeštaj sa barom, vrtom i terasom u Krupnju. Gostima su na raspolaganju restoran, recepcija koja radi non-stop, posluga u sobi i besplatan WiFi. Privatni parking može da se koristi uz dodatnu naknadu. Svaka hotelska soba ima popločano dvorište sa pogledom na vrt, kao i sopstveno kupatilo, bademantile i posteljinu. U objektu SPA Hotel Grand Krupanj se svakog jutra služi kontinentalni doručak. Banja Koviljača se nalazi na 24 km od smeštaja, a do Brčkog ima 42 km. Najbliži aerodrom je Aerodrom Nikola Tesla Beograd, udaljen 89 km od objekta SPA Hotel Grand Krupanj.

Hotel Timok smešten je u strogom centru i istovremeno najlepšem delu grada Knjaževca, na levoj obali Timoka, sa pogledom na gradski park i šetalište uz reku. U neposrednoj blizini nalazi se sportski centar koji ima tri fudbalska terena, od kojih jedan poseduje atletsku stazu, kao i teniske terene pokrivene šljakom. Na 3 km od hotela Timok nalazi se olimpijski Bazen „Banjica“ koji se napaja termalnom, lekovitom vodom, a poseduje i saunu i dva manja bazena sa programom namenjenim deci. Ovaj kompleks je funkcionalan i u letnjem i u zimskom periodu. Hotel raspolaže sa 10 jednokrevetnih, 20 dvokrevetnih i po potrebi trokrevetnih soba, zatim ima četiri porodične sobe, kao i dva apartmana. Svaka soba ima LCD TV sa kablovskim programom, Wi-Fi, klima uređaj i sopstveno kupatilo. Velika sala hotela Timok ima 320 mesta, a mala 120 mesta. Pogodne su za održavanje i privatnih i poslovnih svečanosti. Takođe, uz to, tu su i dve konferencijske sale, sa po 20 mesta, savršene za sastanke, seminare i promocije. Za sve koji nas posete svojim kolima tu je naš otvoreni privatni parking prostor.

Rtanj - planina za odmor i dušu. Planinu Rtanj, jednu od najlepših planina u Srbiji, odlikuju povoljni mikroklimatski uslovi, koji izuzetno povoljno utiču na čovekovo zdravlje. Bogatstvo prirode – samonikla jelova šuma na severnim obroncima, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, mnogobrojni prirodni izvori – podstiču razvoj ekološkog turizma. Na jugoistočnim padinama rasprostranjen je – rtanjski čaj (satureja montana). Planina Rtanj je 2018.godine proglašena Specijalnim rezervatom prirode. Rtanjski čaj, nadaleko je poznat po svojim lekovitim svojstvima. Koristi se za ublažavanje upala organa za disanje, varenje i mokraćnih kanala, kao i za lečenje spoljnih upala kože i sluzokože.Izuzetno je pogodno sredstvo za decu i odrasle, kao i zaštita od prehlade, kašlja, promuklosti i bronhitisa. Kod redovnog uzimanja jača otpornost sluzokože i preventivno deluje kod oboljenja disajnih organa, a naročito kod smetnji izazvanih maglovitim i vlažnim vremenom. Preporučuje se za lečenje dece i starijih osoba. Nadmorska visina na kojoj se nalazi turističko naselje Rtanj je 640 metara, a nadmorska visina same piramide planine Rtanj 1565 metara.

Vizitorski centar "Teodora" je nekategorisan objekat turističke namene koji se nalazi u okviru arheološkog nalazišta "Caričin grad"-Justiniana Prima. Pruža usluge ishrane, smeštaja i izdavanja konferencijske sale za potrebe sastanaka i seminara. U sali ima 40 mesta, u restoranu 40 i na terasi još 60 mesta. Ukupan smetajni kapacitet je 18 ležaja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.

Dom učenika srednjih škola se nalazi u blizini centra grada. Do njega se može doći pešačkom zonom-Aleja kestenova, a lako je dostupan i za motorna vozila jer se nalazi na jednoj od važnijih sporednih ulica. Dom je smešten u mirnom okruženju, odmah pored gradskog stadiona i teretane na otvorenom, a preko puta gradskog, zelenog parka. U svojoj ponudi ima restoran salu. Kapacitet objekta je 48 ležajeva u 24 dvokrevetnih soba. Smeštaj je hostelskog tipa i orijentisan na smeštaj organizovanih i unapred najavljenih grupa. broj ležajeva | 48broj soba | 24

Vrelo Buk je izvor pijaće vode, nalazi se u ataru sela Krivi Vir, nedaleko od manastira Lozica.

Moderan konak, nalazi se na izlazu iz Knjaževca u pravcu Niša, na 300 m od gradskog bazena. Ima veliku lepo uređenu baštu i u prijatnom je ambijentu. Raspolaže sa 4 apartmana i još 90 ležaja u 37 soba, opremljenih TV sa satelitskom antenom, telefonom, frižiderom i kupatilom. U sklopu konaka se nalazi i kafana sa 460 mesta, kao i sala sa 40 mesta. Ima veliku i lepo uredjenu bastu. broj ležajeva | 90 broj soba | 37

Milošev konak nalazi se u strogom centru ali istovremeno mirnom delu grada Knjaževca, na desnoj obali Svrljiškog Timoka. Raspolaže sa pet kompletno opremljenih soba, dve jednokrevetne, dve dvokrevetne i jednom trokrevetnom sobom. Svaka soba ima LCD TV sa kablovskim programom, Wi-Fi, klima uređaj i sopstveno kupatilo. U sklopu konaka nalazi se i restoran za ručavanje u kome se uslužuju lokalni specijaliteti, specijaliteti sa roštilja i etno kuhinja. broj ležajeva | 9 broj soba | 5

Restoran sa prenoćištem „Renesansa“ se nalazi u glavnoj ulici, u Knjaževcu. Raspolaže sa 20 ležajeva. Svaka soba ima svoje kupatilo, WI-FI, i televiziju. Ispred objekta su parking mesta na glavnoj ulici. U prizemlju smeštajnog dela se nalazi restoran sa 60 mesta, koji u ponudi ima raznovrsnu ponudu jela. Dostupni su za rezervacije od 8-23 časa. S obzirom da se objekat nalazi u sklopu grada, gostima se preporučuje poseta Zavičajnom muzeju, Muzeju grada, šetnja kroz Staru čaršiju, poseta Rgoškoj Banjici i Sportsko rekreativnom kompleksu „Banjica“. Broj ležajeva 20, broj soba 8

Radovanska reka je najznačajnija pritoka Crnog Timoka. Nalazi se na teritoriji opštine Boljevac. Izvor Radovanske reke se nalazi na 642mnv u podnožju Južnog Kučaja i velikog Malinika, nakon 18km toka i prirodnog pada od 380m uliva se u Crni Timok kod sela Jablanica.

Izletište Fundonj je savršena lokacija za odmor, može se doći putničkim automobilom do samog vrela gde ljubitelji prirode mogu videti ostatke stare vodenice.

Nekada su Knjaževac zvali “Srpskom Venecijom“ i “Malim Parizom“ upravo zbog sedam mostova koji su premostili obale Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Najpoznatiji i najslikaniji je takozvani “kameni most“ na Svrljiškom Timoku u centru grada. Projektovao ga je inženjer Borivoje Radenković 1913. godine. Između ostalog, graditelj je i Crkve Svetog Marka u Beogradu. Sa rasponom od 30 metara, bio je to najveći most te vrste u Srbiji. Komunikacijski, najvažniji je tzv. "žuti" most na Trgoviškom Timoku, na magistralnom putevima ka Zaječaru i Pirotu, koji je na pet drvenih tumbasa podignut još 1851. godine. Rušen je i podizan onoliko puta koliko je i ratova bilo na ovom tlu. Mostovi su čest motiv fotografa i slikara, a Knjaževčani ih jednostavno zovu “drveni“, “beli“, "žuti", “betonski“ ili romantično - “most ljubavi“.

Godine 1833. u čast prvog dolaska Knjaza Miloša u Gurgusovac, počela je izgradnja pravoslavne crkve. Konstrukcija je završena 1835. Zvonik sa satom podignut je 1866. godine. Ikonostas crkve naslikao je Georgije Bakalović iz Sremskih Karlovaca, učenik Stefana Gavrilovića, jednog od najznačajnijih slikara s početka XIX veka. Crkva je za vreme srpsko-turskog rata (1876. godine) bila spaljena. Obnova je počela 1878. godine, a akademski slikar Nikola Marković naslikao je nove ikonostase. Danas se u riznici knjaževačke crkve čuva Jevanđelje iz 1805. godine, srebrni krst iz 1866. godine i dve ikone, ostaci starog ikonostasa, iz 1835. godine. Jevanđelje, koje je Crkvi Svetog Đorđa poklonio Knjaz Miloš, iz Bugarske u Knjaževac doneo je 1878. godine trgovac Ilija Jeremić, tadašnji komandant bataljona knjaževačke vojske.

U centru grada nalazi se staro gradsko trgovačko – zanatlijsko jezgro „Stara čaršija” i predstavlja najprepoznatljiviji deo Knjaževca. Stara čaršija se sastoji iz gornjeg niza objekata koji datiraju iz perioda Turske vladavine i donjeg niza koji je nastao nakon oslobođenja. Objekti gornjeg niza su bili sa starijim zanatsko trgovačkim radnjama, dok su objekti donjeg niza u prizemlju imali lokale a na spratu stambeni prostor. O idiličnom životu u malom gradu u Istočnoj Srbiji govore mnogi koji su tuda prolazili, spominjući Staru čaršiju sa posebnim divljenjem. Godine 1910. putujući na istok, čuveni arhitekta Le Corbusier posetio je Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca u tehnici Van Goga. Ovaj dragoceni dokument čuva se u Nacionalnom muzeju u Beogradu.

Muzej grada Knjaževca smešten je u kući Alekse Ace Stanojevića, radikalskog prvaka, bliskog saradnika Nikole Pašića, predsednika narodne skupštine Srbije. Kuća je spomenik kulture. Sagrađena je 1910. godine, po planovima bečkog preduzimača Folkera, a po uzoru na italijanske vile u stilu secesije. U muzeju se nalaze lični predmeti i radna soba Ace Stanojevića, vaze, porcelan, satovi i mnogi drugi eksponati dobijeni od starih knjaževackih porodica. Kao da je vreme stalo krajem XIX veka, podsećajuci da je nekadašnji Gurgusovac, pa zatim i Knjaževac, jedna od najstarijih varoši u Srbiji. Aleksa Aca Stanojević bio je protivnik režima Milana Obrenovića. Optužen je za učestvovanje u Timočkoj buni i osuđen na smrt. Spasio se bekstvom u Bugarsku. Nakon drugog svetskog rata, maršal Tito ga je primio u Belom dvoru, kao istaknutog borca za ljudska prava.

Spomen-park je deo kulturno-istorijskog nasleđa grada i predstavlja spomenik Timočanima palim u ratovima. Ovaj park je interesantan primer objedinjavanja prošlosti kroz prikaz istorijskih događaja u Knjaževcu od 1804. godine do završetka Drugog svetskog rata. Spomen park je delo arhitekte Bogdana Bogdanovića. U njemu se nalazi i fontana podignuta u prolece 1953. godine. Skulpturu dvojice ribara rađenu u bronzi izradio je uz pomoć dobrovoljnih priloga knjaževackih zanatlija vajar sa Korčule Petar Palavičini.

Šetališta u Knjaževcu zauzimaju veoma važno mesto. Oni koji su ovde vec bili, kažu da je najbolje poći ulicom lipa ili ulicom kestenova, dvema gradskim alejama sa leve i desne obale Svrljiškog Timoka, koje presecaju varoš i dele je na "gornju" i "donju" čaršiju. U ulici lipa nalazi se moderni objekat Doma kulture. U ulici kestenova, u školi koja je dobila ime po čuvenom dirigentu Predragu Miloševiću, rastu brojni muzički talenti. Stazom dugom nekoliko stotina metara stiže se do Sredoreka. Popločane pešačke staze, teren za male sportove, igralište za decu... I sve to pored reke, u mirnoj oazi, a u najužem gradskom jezgru.

Arheo etno park u selu Ravna nalazi se osam kilometara severno od Knjaževca i predstavlja nesvakidašnju destinaciju ljubitelja običaja, tradicije i kulturnog nasleđa, koji nas vraća dve stotine godina unazad u život sela s kraja 19. i početka 20. veka. Stara moravska kuća, građena od bondruka, preseljena je sa Stare planine. Zamislite domaćina kako na drvenom doksatu dočekuje goste i smešta ih na tronošce oko ognjišta. Osetite duh starih vremena bar za tren i pomislite kako se tada živelo! U dvorištu je "prizemljuša" sa vencima paprika okačenim o neravne duvare (zidove), a malo dalje kazanica za pečenje rakije sa lulom od trešnjinog drveta, te grnčarska radionica. U staroj seoskoj školi radi istraživačka stanica za studente i naučnike, a u blizini je i lapidarijum sa rimskim spomenicima pronađenim na kasnoantičkom lokalitetu Timacum minus. Na ovom lokalitetu pronađen je i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana, a u podrumu jedne od kuća nalazi se muzej vina sa vinotekom.

Manastir Svete Trojice smešten je na obroncima Stare planine, 15 kilometara jugoistično od Knjaževca, na desnoj obali Trgoviškog Timoka. Paljen i uništavan, o svojoj prošlosti ostavlja samo jedan pisani trag, koji se nalazi u naosu hrama. Pronašao ga je i obnovio jeromonah Pantelejmon 1848. godine. Smatra se da je hram 1457. godine podigao despot Lazar Branković, sin Đurđa Brankovića. Od 2005. godine Manastir Svete Trojice je ženski manastir. U manastiru danas radi ikonopisačka radionica.

Na samo pet kilometara jugozapadno od Knjaževca, u ataru sela Rgošta, na desnoj obali Svrljiškog Timoka, nalazi se termalno izvorište Banjica. Poznata je od davnina. Rimski legionari kupali su se u njoj o čemu svedoče ostaci nekadašnjeg rimskog kupatila. O lekovitim svojstvima izvorišta na Banjici svedočanstvo je 1864. godine ostavio austrijski putopisac Feliks Kanic. Analizama je utvrđeno da u vodi, konstantne temperature 28 stepeni, ima magnezijuma, selena, mangana, radona, fluora. Hiljade posetilaca, koji ovde dolaze svake godine tokom svih godišnjih doba, tvrde da im je upravo voda sa Banjice pomogla da se izleče od različitih bolesti, poput išijasa, reumatizma, ili bolesti disajnih organa. Osim lekovitog izvora, na ovom omiljenom izletišu knjaževčana i njihovih gostiju uređene su staze za šetnju, restoran i igralište za decu.

Na oko pet kilometara jugozapadno od Knjaževca, u ataru sela Rgošta, na desnoj obali Svrljiškog Timoka, na putu ka Rgoškoj banji, nalazi se olimpijski bazen i dečiji Aqua park. Bazen se služi vodom sa termalnog izvorišta ,,Banjica".

Planina Tupižnica prostire se između Knjaževca i Boljevca. Najviši vrh Tupižnice se nalazi na 1160 metara nadmorske visine, a sama planina je tajanstveno lepa i nedovoljno istražena. Najčešći posetioci planine su planinari, a od skora i paraglajderi. Planinarima je ona poznata po republičkoj akciji ”Dani jorgovana“, koja se održava svake godine polovinom maja meseca. Od 2010. godine ovde se održavaju i međunarodna takmičenja u paraglajdingu. Tupižnicu zovu i "ostrvskom planinom", jer je sa svih strana okružena nizinom. Tupižnica je poznata po desetinama speleoloških objekata, od kojih su najpoznatiji “Ledenica” i “Davidova propast”, duboka stotinak metara.

Baranica je izletište i prirodno kupalište, omiljeno kod lokalnog stanovništva. Nalazi se na desnoj obali Trgoviškog Timoka, u klisuri same reke, na 5 km od grada. Nalazi se u blizini puta Knjaževac – Pirot, pa je česta stanica putnika koji bi da predahnu. Baranica je izuzetno primamljiva za ribolovce i "kreativne" kupače koji bi se oprobali u igrama na vodi. Kupalište Baranica je najposećenije tokom praznika, u prolećnom i letnjem periodu. Baranica je poznata i kao paleolitska stanica. Većа okаpinа nа Bаrаnici uzdignutа je visoko iznаd reke, nаlаzi se nа desnoj obаli Trgoviškog Timokа, nа oko 100 m iznаd reke. Pećinа imа dvа ulаzа, jedаn nа istočnoj а drugi nа južnoj strаni. Osnovа ovog pećinskog stаništа dostа je rаzuđenа i sаstoji se iz tri prostorije: polukružnog predvorjа iz kogа se premа severu i zаpаdu pružаju hodnici koji vode do jedne mаnje i jedne veće prostorije. Prilikom аrheoloških istrаživаnjа, od strаne Zаvičаjnog muzejа Knjаževаc i Filozofskog fаkultetа iz Beogrаdа, u kulturnim slojevimа pećine registrovаni su kremeni аrtefаkti kаo i rаznovrsаn koštаni mаterijаl. Pronаđene kremene аlаtke pripаdаju mlаđepаleolitskom kulturnom kompleksu.

Na putu Knjaževac – Pirot, u blizini Kalne, nalazi se vodopad Bigar, prirodna atrakcija koja se mora videti. Bigar je do nedavno bio malo poznat široj javnosti. U okolini vodopada uređen je mali parking i postavljene su klupe kraj bistre, ledene i čiste vode, koja može i da se pije iz vira ispod dvadesetak metara visokog vodopada. Iznad vodopada, sakrivena u gustom rastinju, nalaze se mala krečnjačka jezerca neobične plavo-zelene boje. Do njih se može doći kada se ispred vodopada “Bigar” skrene desno na zemljani put prema manastiru Svetog Onufrija (XV vek), ili ako se od vodopada peške krene uzvodno uređenom pešačkom i biciklističkom stazom. Na mestu, koje narod ovog kraja zove "ludo vrelo", ispod kaskadnih jezera, nekada je žito mlelo dvanaest vodenica. Iako se kamen više ne okrece, Bigar je pravi dragulj turističke ponude Stare planine. Atraktivni vodopad vec obilaze gosti malih hotela i pansiona u potplaninskim selima, a većina je takve posete uključila u aranžmane.

Klisura Ždrelo nalazi se u ataru sela Stogazovac, u narodu je još poznata i kao knjaževački meteori. Prema geološkoj karti Republike Srbije usečena je u glinovite krečnjake i glince iz perioda donje krede. Starost stena procenjuje se na oko 100 miliona godina. Dužina klisure je oko 300 m. Kroz Ždrelo protiče Zubetinačka reka, koja ulaskom u selo Stogazovac, menja ime u Stogazovačka reka. Krečnjačke stene neposredno uz reku izdižu se do visine 70-80 m i specifičnih su formacija. Najviše litice su Lisičji kamen, koji se naziva još i Momin kamen ili Devojački kamen( legenda kaže daje sa ovog kamena u vreme turske vladavine devojka skočila u smrt kako bi se zaštitila i ne bi bila obeščasćena) i Zdravački kamen. Do vrha ove litice stiže se putanjom iza crkve. Odatle se pruža predivan pogled na klisuru i selo. Širina klisure u najužem delu, na samom dnu, iznosi 2-3 m. Ovo je bio jedini prolaz pre prosecanja puta kroz klisuru. Na dnu klisure, u koritu reke nalazi se izvor koga meštani nazivaju „Božja trpezica". Izvor ima lekovito dejstvo za očne bolesti. Pored izvora je pronađen rimski žrtvenik, što dokazuje postojanje ovog izvora još u antičko doba. Dno klisure je karakteristično po velikom broju obrušenih blokova stena. Blokovi stena su doprineli stvaranju velikih virova, kao što su Sinji vir, Telči vir i Petkovski vir. S obzirom da se radi o krečnjačkom terenu, pećine su česta pojava. Vulina pećina se nalazi na levoj strani klisure, nekoliko metara iznad puta, blizu izlaza iz klisure(otvor je polukružnog oblika visine oko 2 m, širine 8 m i dužine 11 m) Markova pećina se nalazi na desnoj strani klisure, ispod vrha brda Kulinje. Teško je pristupačna (Otvor je kružnog oblika, visine oko 4 m i dužine 5 m. Tavanica se naglo spušta) Za ovu pećinu je vezano dosta priča. Po predanju ovo je pećina Marka Kraljevića u kojoj je on često boravio. U tavanici pećine postoji udubljenje koje je Marko napravio svojom glavom, naglo se probudivši. Po dnu pećine su vidljivi „otisci" njegovih stopala, a u unutrašnjem zidu se nalazi udubljenje u obliku potkovice koje je „napravio" Markov konj Šarac. Od antropogenih vrednosti ove klisure izdvaja se Crkvica Vidovdan, koju je po predanju izgradio sam Car Lazar i baš zbog ove crkvice u Stogazovcu se već vekovima slavi Vidovdan. U porti crkvice nalazi se predivna hladovina koju čini šuma drena. Na udaljenosti od 400 m od sela, na brdu Kulinje, vide se zidovi i temelji starog grada sa kulom. Uprkos raznim istraživanjima, do današnjeg dana, nije poznato poreklo ovog grada, ni kada je sagrađen ni u koje svrhe, postoje samo nagađanja. Pretpostavlja se da potiče iz antičko – vizantijskog doba, za vreme vladavine Justinijana, koji ga je možda izgradio u odbrambene svrhe. Ovaj grad – tvrđava imao je 2 kule koje su služile za osmatranje neprijatelja.

Stara planina nalazi se na istoku opštine Knjaževac i čini prirodnu granicu izmedju Srbije i Bugarske. Nalazi se na samo 60 kilometara od Knjaževca i pristupačnost je iz pravca Niša, preko Knjaževca, Sokobanje, Pirota i Kalne. Najviši vrh je Midžor 2.169 m.n.v. "Babin zub" sa vrhom od 1.758 m.n.v. jedan je od najlepših krajolika Stare planine. Stara planina je pod zaštitom države od 1997. godine, kada je proglašena Parkom prirode. Tokom zime se transformiše u jedan od najmlađih ski centara u Srbiji, koji se sastoji od oko 13km izuzetno dobro uređenih staza, različite težine, koje su sve međusobno povezane žicama, a namenjene svim kategorijama skijaša. Skijaški centar “Babin zub” čine staze Konjarnik i Sunčana dolina. Na ovom delu skijališta nalazi se četvorosedna žičara sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša kapaciteta 1400 skijaša/sat i ski lift sidro Sunčana dolina kapaciteta 1200 skijaša na sat. Na lokaciji Jabučko ravnište nalazi se, prva gondola u Srbiji, koja prevozi skijaše sa ove lokacije u dalji sistem žičara i staza. U okviru ovog dela skijališta izgrađena je četvorosedna žičara i ski lift sidro, čime je povezan sa delom skijališta Babin zub. Na Jabučkom ravništu se nalazi i dečiji ski vrtić sa pokretnom trakom. Planina je skoro pet meseci pod snegom na visini od 1.100 i 1.900 m.n.v. Kako bi i u slučaju nedostatka prirodnog snega, posetioci centra mogli da uživaju u zimskim sportovima ski centar raspolaže sistemom za veštačko osnežavanje. Posle zabave na snegu predlažemo uživanje u toploj atmosferi i gastronomskim specijalitetima u nekom od ugostiteljskih i smeštajnih objekata u planinskim i podplaninskim selima.

Stara planina nalazi se na istoku opštine Knjaževac i čini prirodnu granicu izmedju Srbije i Bugarske. Nalazi se na samo 60 kilometara od Knjaževca i pristupačnost je iz pravca Niša, preko Knjaževca, Sokobanje, Pirota i Kalne. Najviši vrh je Midžor 2.169 m.n.v. "Babin zub" sa vrhom od 1.758 m.n.v. jedan je od najlepših krajolika Stare planine. Stara planina je pod zaštitom države od 1997. godine, kada je proglašena Parkom prirode. Stara planina je bogata prostranim pašnjacima, bukovim šumama, bistrim potocima, pitkim vodama, rečnim kanjonima i klisurama, markantnim stenama i slapovima, speleološkim objektima... Tokom leta turisti mogu uživati u šetnji i planinarenju, paraglajdingu, brdskom biciklizmu, trčanju, lovu i ribolovu i mnogim dugim aktivnostima koje nam pruža ova veličanstvena planina. Svoju posetu planini možete upotpuniti obilaskom hidrografskog spomenika prirode “Bigar potok”. Ova lokacija predstavlja oazu mira. Obuhvata tri vodopada i nekoliko desetina kaskadno poređanih jezeraca u kojima je voda tirkizne boje, i u neposrednoj blizini poseta manastiru Svetog Onufrija iz XV veka. Na putu ka Staroj planini preporučujemo obilazak crkve posvećene Presvetoj Bogorodici. Monumentalna po izgledu, mala po dimenzijama, svakako je jedinstvena i očaravajuća. Nalazi se u selu Donja Kamenica. U susednom selu, Gornja Kamenica, na brdašcetu iznad glavnog puta, izgrađen je Manastir Svete Trojice koji datira iz 1457. godine.

Restoran sa ukusnom nacionalnom kuhinjom. Restoran je u etno stilu. Možete probati pasulj tavče, škembiće, teleću glavu u saftu, teleće repove u saftu, razna jela sa roštilja (nacionalna pljeskavica na kajmaku i ostalo). Gostoprimljivost i tradicionalni meni...

Gostoprimljivost, tradicionalna kuhinja i specijaliteti sa roštilja.

Зграда Ковнице новца је грађена као наменски објекат од 1927. до 1929. године, према пројекту архитекте Јосифа Најмана. Настала је на иницијативу Народне банке Краљевине СХС, као једна од првих модерних индустријских објеката у Београду, формирана и касније дограђивана у виду комплекса. Данас је познатија као Завод за израду новчаница и кованог новца. Главна зграда комплекса је Погонска зграда, са фасадама покривеним вештачким каменом и терановом, али и већим стакленим површинама карактеристичним за модерне индустријске објекте. Спратност је степенована, од два до четири нивоа, а главно обележје дају две куле уз северни тракт, од којих је западна завршена кубичном куполом. Куле су истакнуте и посебним распоредом и обликом прозорских отвора. На неким деловима фасаде пиластри, који раздвајају прозоре, сегментно су испуштени по нивоима и имају обележје архитектуре кубизма. После 1956. године, западно од погонске зграде, дограђена је једноспратна административна зграда по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Стилски је усклађена са главним објектом и са њим повезана ходником. Зграда ковнице новца је објекат који поседује значајне архитектонске и културно-историјске вредности, као најкомплекснији у опусу архитекте Најмана и као прва национална ковница новца и једина установа те врсте у Краљевини Југославији.

Фабрика шећера је први објекат ове врсте у Београду. Изграђена је између 1899-1901. године када је почела са радом. Инвеститор је било акционарско друштво из Немачке, са страним капиталом. Имала је машинску халу, сушару, чиновничке станове и зграду за раднике. Као део индустријског комплекса у пределу Чукарице, Фабрика шећера је постала један од центара синдикалне активности и окупљања радника у време најачег деловања Социјалдемократске партије Србије. Фабрика је постала позната нарочито по штрајку из 1907. године када су, по налогу Државног савета, интервенисале полиција и војска. У оквиру реконструкција у међуратном и послератном периоду уграђене су нове машине и дограђен известан број објеката. Ове доградње довеле су до одређених промена у првобитној архитектонској композицији комплекса. У оквиру комплекса Фабрике налазе се објекти: машинска хала, сушара, чиновнички станови, зграда дирекције, зграда са радничким становима. Са становишта архитектонских вредности, поменути објекти представљају стандардне примере индустријске архитектуре са краја XIX века у северној и средњој Европи. Својом архитектуром издваја се централни објекат, машинска хала, који је грађен у фугованој опеци, са карактеристичним боген-фризом испод крова.

Зграда је саграђена 1935. године као породична кућа београдског лекара Радомира Ћирковића. Поред власника, у њој су становали партијски активисти, Лазар Кочовић и Петруша Кочовић-Зорић. Већ од 1936. године зграда постаје место састајања и повремених боравака истакнутих чланова Комунистичке партије Југославије.

Зграда основне школе подигнута је 1912-1914. године, по пројекту архитекте Стевана Савковића. Грађена је опеком у кречном малтеру. Има високо приземље с подрумом испод дела зграде. У приземљу су четири учионице и стан учитеља. Кров је покривен бибер црепом. Сокл и улазно степениште су камени, а делимично и кула у средини зграде. Пространо двориште ограђено је зидом и дрвеном оградом. Зграда представља објекат школске намене развијеније етапе. У њој се огледају напори друштва на унапређивању услова школства. Посебну вредност згради даје архитектонска обрада која се заснива на коришћењу основних пластичних елемената, на игри волумена и маса, без секундарне декоративне пластике.

Црква Св. Николе у Остружници подигнута је између 1831. и 1833. године. Ктитор цркве био је кнез Милош. Једнобродна грађевина са полукружном апсидом, сазидана од камена, има све типичне одлике цркава које су подизане у Србији у доба обнове српске државе кнеза Милоша. Иконостас је радио познати иконописац Ристо Николић. Посебну вредност представља фонд покретних предмета - иконе, старе црквене и профане књиге из XVIII и XIX века, архива и остали инвентар из XIX века. Саграђена је у центру насеља у коме је одржана Прва народна скупштина за време Првог српског устанка, коју је сазвао Карађорђе, на месту где је некада била стара црква брвнара с краја XVIII века. Ова црква је имала изузетно место у животу села и целог краја. Ту се окупљао народ ради договарања и организовања борбе за ослобођење Србије од Турака. Један од народних вођа у овој борби био је и протопоп Марко из Остружнице, који се спомиње и у народној песми "Почетак буне на дахије".

Зграда је подигнута у првој половини 19. века као кафана, са станом за власника. Састојала се две кафанске сале у предњем делу зграде и кухиње са оставама у задњем делу. Источно крило, одвојено ходником који се протеже целом ширином зграде, садржи две собе за становање власника. Дуж јужне, главне фасаде налази се аркадни трем. Објекат је првобитно припадао породици Дољанчевић, па су је звали Дољанчевића кафана. Нови власници, породица Јањић, мењају објекту намену почетком 20. века и претварају га у дућан. Том приликом објекат трпи мању адаптацију. У општем историјском развоју Остружнице Јањићеви дућани представљају значајан материјални остатак друштвеног и трговачког живота насеља 19. века, периода који је дао посебан печат архитектури српских варошица и села.

Јанићева кафана је подигнута почетком XIX века и према типским обележјима припада старијој моравској кући. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од ломљеног камена, док су унутрашњи зидови испуњени опеком. Кровна конструција је дрвена, покривена бибер - црепом. Објекат се састоји од две кафанске сале у предњем и кухиње и келнераја у задњем делу зграде. Две собе за становање власника лоциране су у источном крилу и одвојене су ходником. На главној фасади налази се аркадни трем, који у источном делу прелази у доксат. Као објекат јавне намене и репрезентативне архитектонске обраде с јединственим, може се рећи монументалним решењем просторне диспозиције, Јанићева кафана представља изузетно значајно остварење нашег народног неимарства.

Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.

Споменик палим борцима Сремчице је споменик посвећен мештанима Сремчице који су погинули као припадници Народноослободилачке војске Југославије или били жртвама одмазди за време окупације Србије у Другом светском рату од 1941. до 1945. године. Споменик палим борцима Сремчице Споменик је подигла организација Савеза бораца села Сремчице, а откривен је 7. јула 1955. године на Дан устанка народа Србије. Састоји се од бисте партизанског борца и спомен-табле са именима палих бораца и жртава терора.

Marina i Auto kamp. Čuvarska služba 0-24h, voda za piće, priključci za vodu i struju, uslužno korišćenje kuhinje, multifunkcionalna sala za 30 osoba, letnjikovac i igralište za decu.

Gostoprimljivost, dobra i raznovrsna kuhinja sa prelepom baštom.

Gostoprimljivost i lep ambijent sa kvalitetnom hranom sa roštilja.

Gostoprimljivost i dobar ambijent.

Gostoprimljivost i domaća kuhinja sa roštiljem.

Gostoprimljivost i domaća kuhinja sa roštiljem.

Gostoprimljivost i specijaliteti sa roštilja. Odlikuje se dobrim ambijentom sa lepom terasom i baštom na obali Svrljiškog Timoka.

Gostoprimljivost, tradicionalna kuhinja i specijaliteti sa roštilja.

Gostoprimljivost, tradicionalna kuhinja i specijaliteti sa roštilja.

Gostoprimljivost i domaća kuhinja sa roštiljem.

Gostoprimljivost i domaća kuhinja sa roštiljem.

Gostoprimljivost i domaća kuhinja sa roštiljem.

Gostoprimljivost, dobar ambijent i raznovrsni specijaliteti.

Smeštaj u apartmanima na vodi

Према предању, манастир Фенек са црквом посвећеном св. Параскеви, у близини Јакова, основао је деспот Стефан Бранковић са женом Ангелином. Први писани помен о њему потиче из 1563. Данашњи изглед добио је у обнови из 1793-7, за време игумана Вићентија Ракића. Црква је конципирана као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Осмострано кубе је несразмерно мало у односу на масивну архитектонску конструкцију. Западно прочеље је наглашено троспратним звоником. Китњаст изглед прочеља чини склад са умиреном декорацијом подужних зидова, рашчлањених по вертикали пиластрима који прате унутрашњу поделу простора. Аутор сликане декорације и позлате иконостасне преграде је Петар Радосављевић из Панчева, свршени студент бечке Академије, коме је ово једино потписано дело. Дрворезбарске радове је обавио Аксентије Марковић. Највећи део иконостаса је страдао током I светског рата, када су уништене и зидне слике Димитрија Петровића из 1859. У близини цркве подигнута је 1800. гробљанска капела Св. Петке. Према легенди, саграђена је над лековитим бунаром из времена деспотице Ангелине. Важност коју манастир Фенек ужива у народу настала је и из његове историјске улоге, када је крајем ХVIII и почетком ХIХ века био центар српске политичке емиграције. Судбину разарања за време II светског рата доживео је и Фенек.

Музеј ваздухопловства је грађен у периоду 1969-1989. године у оквиру комплекса београдског аеродрома „Никола Тесла“, према пројекту архитекте Ивана Штрауса и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи. Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас. Музеј је конципиран као слободностојећа грађевина, кружне основе. Подељеност на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта у оквиру које се издвајају две функционално-обликовне целине. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Торусна форма музеја, замишљена као свесно успостављен симбол институције којој је намењена, чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из његове транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева унутар сложеног програма музејског објекта резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције, чији је креативни потенцијал потврђен и доделом савезне „Борбине“ награде за најбоље архитектонско остварење у 1989. години. Музеј ваздухопловства представља оригинално архитектонско остварење и један од најзначајнијих примера музејске архитектуре у Србији.

Црква је саграђена 1789. године на месту старије цркве из прве половине XVIII века. Грађена је у духу класицизма са елементима барока, као једнобродна грађевина с полукружном апсидом на источном и припратом на западном делу, изнад које је црквени хор и двоспратни звоник. По свом архитектонском склопу, финим пропорцијама, богатој спољној и унутрашњој декорацији и основним стилским карактеристикама, представља редак споменик класицистичке архитектуре у Доњем Срему. На њеној изградњи радио је Маурицијус Рабл, зидарски мајстор из Земуна, касније ангажован на изградњи Саборне цркве у Београду. У току XIX века црква није претрпела веће измене. У току Другог светског рата била је минирана и дигнута у ваздух од стране Немаца у знак одмазде и том приликом била озбиљно оштећена. Тада је уништен и класицистички конципиран иконостас са иконама. Од појединачних икона сачуване су само две из прве половине XIX века. Фреска из 1911. године, рад Васе Поморишца, знатно је оштећена. Санација и реконструкција цркве предузета је 1970. године.

Црква је подигнута 1807-1810. године на месту старе цркве из XVIII века. Обликована је у стилу класицизма, са елементима барока и ампира. Градио је зидарски мајстор Јозеф Вертих с цимерманом Јоханом Мајером. Иконостас цркве високих уметничких вредности израдио је средином XIX века истакнути пилтор Петар Јакшић, који је радио и низ предмета црквеног намештаја. Иконе на иконостасу и зидне композиције дело су познатог земунског сликара Живка Петровића из 1855-1862. године. Међу многобројним његовим делима овај иконостас представља ретко комплетно и добро очувано дело са свим одликама српског класицизма средине XIX века. Црква у Јакову има богат фонд покретних предмета црквене опреме споменичког значаја - целивајуће иконе, намештај, књиге из XVII-XVIII века, као и црквене протоколе.

Црква је саграђена 1803. године на месту раније постојећих цркава из XVIII века. Обликована је у стилу класицизма с ретардираним елементима барока. Изграђена је као правоугаона једнобродна грађевина с полукружном апсидом и четвртастим, двоспратним, барокно обликованим звоником. Има све типичне одлике цркава подигнутих у овом делу Срема крајем XVIII до почетка XIX века. Иконостас цркве и украсну резбарену дрвенарију високог квалитета израдио је 1836. године Георгије Девић, познати војвођански резбар. Иконе на иконостасу радио је 1841-1842. године познати српски сликар из XIX века Петар Чортановић. Богат фонд покретних предмета чине ретке иконе, црквени намештај, старе штампане књиге из XVIII века и протоколи рођених, венчаних и умрлих из XVIII, XIX и XX века. У непосредној близини налази се стара вероисповедна школа, основана при овој цркви и саграђена у исто време као најстарија просветна установа у околини. У цркви је сачуван део културне историје југоисточног Срема.

Црква Св. Параскеве у Бољевцима датира из 1798. године. Конципирана је као једнобродна барокна грађевина са елементима класицизма, са полукружном апсидом на источној страни и високим троспратним звоником изнад припрате. Зидана је од опеке у кречном малтеру и омалтерисана изнутра и споља. Фасаде цркве подељене су по вертикали витким пиластрима, чији ритам прати унутрашњу поделу наоса на четири дела. Велики лучно засведени прозори украшени су у горњем делу гирландама и полукружним венцем. На сличан начин украшен је и јужни портал, који има двокрилна дрвена врата украшена оковом и плитко рађеним дуборезом са класицистичком орнаментиком: розетама, венцем, тракама, канелурама и слично. Иконостас је рађен по типу барокних војвођанских иконостаса, богато украшен резбареним, позлаћеним флоралним елементима. Иконе на иконостасу насликао је уљем на дрвету непознати војвођански мајстор из XIX века. Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност као материјално сведочанство развоја архитектуре, ликовних и примењених уметности Срба XVIII и XIX века у доњем Срему.

Црква је подигнута на месту старије дрвене цркве, 1777. године, у барокном стилу, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, припратом и високим звоником. Барокни позлаћени иконостас израдио је 1801. године познати новосадски дрворезац, Марко Вујатовић. Иконе које украшавају иконостас (укупно 37) насликао је 1807-1809. године најпознатији карловачки сликар онога времена, Стефан Гавриловић, док је зидне композиције извео 1811. године истакнути сликар Константин Пантелић. Поред драгоцених уметничких дела ових стваралаца чија су остварења ушла у историју српске ликовне уметности XVIII и XIX века, црква у Сурчину поседује књишко-архивске предмете од несумњивог културно-историјског значаја (црквену архиву са документима од 1785. до 1859. године, затим матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1766. до данас, као и низ штампаних књига из XVIII и XIX века). Осим тога, цела црквена порта са оградом, објектима и споменицима у њој, поседује културно-историјску, меморијалну и просторну вредност. Црква Свете Петке представља и једну од главних урбанистичко-просторних доминанти насеља. У ширем смислу, она је сведочанство економских, друштвених и културних прилика у којима је живело српско становништво у Срему у XVIII веку.

Црква Св. Јована Претече у Петровчићу подигнута је 1845. године на месту старије једнобродне цркве са полукружном апсидом. Археолошка ископавања извршена 1963. године открила су средњовековну некрополу са црквом, чији су темељи зидани од ломљеног камена у кречном малтеру. У унутрашњости цркве нађена је велика количина тегула, гвоздених кованих клинова и већих ексера, што указује да се овде вероватно налазила црква брвнара, или црква од плетера, чији је кров био покривен тегулама донетим са неког оближњег римског налазишта. Црква је вероватно настала током XII а најкасније почетком XIII века (датирање је извршено на основу гробних налаза). Према томе, ова црква представља за сада најстарији ископани црквени објекат у Срему. Данашња црква је конципирана као једнобродна грађевина, обликована у барокном стилу, са полукружном олтарском апсидом на истоку и припратом на западној страни, изнад које је подигнут хор и троспратни звоник, на западу. Класицистички утицаји видљиви су на декорацији фасада. Хоризонтални венци, прислоњени ступци са профилисаним капителима и полукружне нише смештене у пољима између њих, високи забат и централни тимпанон представљају карактеристичне елементе црквених грађевина у Војводини, насталих на прелазу барокног стила у класицистички. Иконостас је израдила 1905. године радионица Николе Ивковића из Новог Сада, док је живопис цркве дело непознатог аутора. Својом архитектонско-урбанистичком вредношћу, црква је значајан представник стила који је у сакралној уметности доминирао почетком и средином деветнаестог века на територији којој културолошки припада и околина Земуна.

Најстарија позната црква у Бечмену помиње се у уговору за изградњу нове цркве, склопљеном 30. априла 1809. године између Општине Бечмен и зидарског мајстора из Сремске Митровице Франца Ебела и цимермана Антона Вајса. Данашња црква у Бечмену подигнута је 1845. године и посвећена Светом Сави, архиепископу српском. Конципирана је као једнобродна барокна грађевина са елементима класицизма. То је релативно мала, складна црква, са једном полукружном апсидом на источном и троспратним звоником на западном делу. Иконостас који је настао за време зидања цркве није очуван. Иконе су рађене уљем на платну кашираном на дасци. Олтарска преграда је једноставног конструктивног склопа, релативно солидне занатске израде, са фино резбареним и бојеним украсима.