Najznačajniji spomenik iz perioda turske vladavine je tvrđava Fetislam (Feht-ul-Islam), a naziv ove tvrđave znači Kapija mira ili Kapija islama. Utvrđenje čine dve zasebne celine koje su izgrađene u različito vreme, pa su se tako i razlikovale po konecpciji gradnje, ali i njihovoj funkciji. Malo utvrđenje ili Mali grad podignut je u 16. veku u vreme Sulejmana Zakonodavca kao polazište za turska osvajanja Severina i Erdelja. Izgrađen je na najvišem mestu, pravougaonog oblika, sa bedemima i kružnim kulama i delio se na gornji i priobalni prostor. Samo se na dva mesta ulazilo u tvrđavu preko pokretnih mostova, jer je bio okružen rovom. Na osnovu ovoga može se zaključiti da je imao sve odlike artiljerijske baze. Veliko utvrđenje podignuto je u 18. veku u vreme autro-ugarskih sukoba. Tvrđava je imala kamni bedem sa šest kula – bastiona i tri ulazne kapije. Orospi, Dunav i Varoš kapije sa mermernim pločama mogu se i danas videti, kao i rov koji je nekada bio ispunjen vodom prirodnog rukavca Dunava, a koji je štitio utvrđenje od upada. Podizanjem tvrđave Fetislam, završena je turska odbrambena linija prema Ugarskoj koje su činile tvrđave: Smederevo, Kulič, Ram, Golubac i sam Fetislam. Tokom svoje burne istorije, često je menjao gospodare i predstavljao značajno vojno utvrđenje i važnu stratešku tačku za kontrolu plovidve Dunavom. Posle pada Negotina, Turci su bez borbe predali Kladovo srpskoj vojsci, ali ga ubrzo ponovo zauzimaju i obnavljaju. U vreme kneza Miloša, 1833. godine, dolazi do oslobođenja varoši Kladova, a tek 1867. godine oslobođena je i tvrđava Fetislam, kada je turskim fermanom sultana Abdula Azisa predata knezu Mihailu Obrenoviću i srpskim vlastima na upravu. Tokom konzervatorskih radova na tvrđavi Fetislam obnovljena je Varoš kapija i pripadajući deo bedema tvrđave, kao i lagumi u samom bedemu. Deo radova, osim konzervacije ulazne kapije u Mali grad, jeste takođe i obnova dveju kružnih kula u delu zida – utvrđenja prema Dunavu, kao i letnje pozornice.

Manastir „Trška Crkva“ pripada Braničevskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve i smatra se najstarijim verskim objektom na teritoriji čitave eparhije pa i šire. Nalazi se u Homolju na putu Žagubica-Petrovac na Mlavi u ataru sela Milatovac udaljena 4 km od Žagubice u nekadašnjem selu Trg po kome je dobila ime. Ne zna se tačno kada je podignuta i ko joj je bio ktitor, ali se u nekim istorijskim pisanim podacima kao godina osnivanja pominje druga polovina 13. veka, odnosno 1274. godina. Prvobitna sazidana crkva bila je posvećena Svetom Nikoli, ali pošto je tokom turske vladavine bila porušena i prva velika obnova bila je 1430. godine u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića. Posle obnove crkva je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice (Mala Gospojina 21. septembar) koja se do danas slavi kao manastirska slava. Po stilu gradnje crkva pripada Raškom stilu i predstavlja redak spomenik raške škole koji je podignut na perifernim oblastima tzadašnje Nemanjićke države. Najjači utisak na svakog posetioca ostavlja zapadna fasada crkve koja je ukrašena grifonima , lavovima i uklesanim dvoglavim orlom iznad samih ulaznih vrata. Veliku pažnju privlače i uklesani znakovi u temelje same crkve po kojima se smatra da je crkva starija nego što se misli. Trška crkva kao spomenik kulture od velikog značaja nalazi se pod zaštitom Republike Srbije. Od 2022. godine po blagoslovu episkopa braničevskog gospodina Ignjatija ponovo je obnovljen muški manastir. Trška crkva se na prostoru Homolja i Žagubičke opštine smatra kao najjači verski objekat i koji vrlo rado posećuju ne samo pripadnici njene parohije već svi stanovnici opštne Žagubica. O tome govori prilog da se najveći broj vernika koje odluče da se venčaju ili krste svoju decu upravo opredeljuju za Tršku crkvu.

Manastir Gornjak pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve, izgrađen u periodu neposredno pre Kosovskog boja od 1378. godine kao zadužbina kneza Lazara. Smešten je na ulazu u Gornjačku klisuru iz pravca Petrovca na Mlavi ka Žagubici, ispod planine Ježevac na manjem, proširenom platou uz levu obalu reke Mlave. Od Žagubice čijoj opštini i pripada udaljen je 29 km, a od Petrovca na Mlavi 18km. Crkvena slava Manastira Gornjak je Vavedenje presvete Bogorodice koja se obeležava 4. decembra. Na početku svog postojanja manastir je nosio ime Ždrelo, pa je kasnije nazvan Gornjak. Postoje dve verzije nastanka imena Gornjak, jedna se vezuje za ime vetra koji često duva u ovim predelima, a druga dolazi od naziva „gornji grad“. Naime Gornjačka klisura je prepuna ostataka starih utvrđenja i osmatračnica sa kojih se vidi čitav predeo oko klisure. U sklopu manastira nalaze se nekoliko objekata od kojih su najznačajniji Manastirska crkva, posvećena prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice u kojoj se nalazi kovčeg sa moštima svetog Grigorija Sinajita kasnije nazvanog i Grigorije Gornjački, a od nedavno i deo moštiju kneza Lazara. Kada je primio manastir da njime upravlja, Griigorije Sinajit je u jednoj od pećina u strmoj steni iznad samog manastira doziđivanjem i doradom uredio isposnicu posvećenu Svetom Nikoli. Svakom verniku koji posećuje manastir ova isposnica ostavlja neizbisivo sećanje na Manastir Gornjak. Pored kapele Grigorija Sinajita u sklopu manastira postoje još dve a to su kapela Svetog ilije i tzv. Zimska kapela. Manastir raspolaže sa dva konaka: Stari konak podignut 1963. godine sa kuhinjom , trpezarijom i kelijama za monaštvo i Novi konak koji je veći od starog podignut 1979. godine. U neposrednoj blizini manastira na glavnom regionalnom putu nalaze se i ostaci Manastira Blagoveštenja. Sam manastir je lako uočljiv i svakom slučajnom prolazniku, verniku ili turisti skreće pažnju i mami ga da svrati i bolje se upozna sa njime. Sagrađen je krajem 14. veka, gradnja manastira se pripisuje despotu Stefanu Lazareviću. O lepoti Manastira Gornjak i predelu u kom se nalaze pisao je i naš poznati pesnik, slikar i učitelj Đura Jakšić. Tako je jedno vraćajući se sa učiteljskog slubovanjau istočnoj Srbiji zanoćio u Gornjaku i tu napisao svoju čuvenu pesmu „Put u Gornjak“.

Hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap 1“, kompleksan i višenamenski objekat, izgrađen je u periodu od 1964. do 1072. godine, na 943 kilometru Dunava od ušća u Crno more. Još uvek najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1278 metara, potpuno je simetrična i projektovana tako da svaka zemlja (RS I RO) raspolaže istim delovima glavnog objekta, koje održavaju i koriste shodno sporazumu i konvencijma o izgradnji i eksploataciji. Svaka strana raspolaže sa po jednom elektranom, brodskom prevodnicom i po 7 prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simteralu objekta čini državna granica. U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA, sa Kaplanovim turbinama, čiji prečnik radnog kola iznosi 9,5 metara. Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika. Obe elektrane su međusobno povezane, tako da, u slučaju potrebe, agregati na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani, i obratno.

U kući se rodio dobrotvor Vladimir Glavaš jedan od slavnih Vranjevčana. Mala riznica uspomena i varoške tradicije u svega nekoliko prostorija. Galerija sa kraja 19 i početka 20-tog veka.

Sve je počelo krajem sedamdesetih prošlog veka od ideje Milovoja Žeravice (1931-2009) da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad (1909-1968), među prvima u selu i uz koji je on odrastao. Imati traktor na selu, u to vreme je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija. Sasvim slučajno je od prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji takav traktor. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je tamo zatekao nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Tog momenta je došao na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase nestajanja sa ovih prostora.

Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sak

Na samoj kamenoj litici, nizvodno od Smedereva, pažnju privlače obrisi srednjovekovne tvrđave Ram. To je drevni Ramski grad koji poput vojnika na mrtvoj straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa

Na ovom mestu od 1840. godine nalazila se jedna od najstarijih škola u Beogradu, a u 21. veku obnovljena zgrada dobila je novu primenu. Ovde je održan sastanak Karađorđa i izaslanika Porte Bećir paše na početku Prvog srpskog ustanka.

Ovaj zastrašujući spomenik sazidan je od lobanja srpskih ratnika nakon bitke na Čegru 1809. godine. Od 952 lobanje je podignuta Ćele kula, što na turskom znači kula od ljudskih lobanja.

Osnivanje muzeja u Sremskoj Mitrovici usko je vezano za arheološke nalaze iz vremena rimskog grada Sirmijuma, koga je Amijan Marcelin (oko 330-400.g.n.e.), poslednji veliki rimski istoriograf, nazvao ,,mnogoljudnom majkom gradova’’ – urbium matris populosae et celebris.

Posebno i počasno mesto u Zavičajnom muzeju pripada dvopređnim čarapama. Jedinstvene u svetu, ovaj najlepši deo narodne nošnje knjaževačkog kraja, plete se sa pet igala i svaka je unikat. Nastale su u periodu od XVIII do XX veka. Etnografska zbirka dvopređnih vunenih čarapa (u Muzeju postoji preko 600 pari), proglašena je 1965. godine spomenikom kulture Srbije. Zavičajni muzej smešten je u građevini konstruisanoj 1906. godine. Nekada je to bila porodična kuća porodice Sibinović, bivših vlasnika rudnika "Dobra sreća", a danas je pod zaštitom države. U Zavičajnom muzeju u Knjaževcu čuvaju se eksponati iz minulih vremena: od praistorije i rimskog doba, Vizantije i srednjeg veka, doba Turaka, Timočke bune, pa sve do današnjih dana.Tu su i predmeti pronađeni na arheološkim lokalitetima, ali i oni koji su prikupljeni u zaboravljenim selima knjaževačke opštine. Ovde se organizuju izložbe, koncerti, raznovrsne edukativne radionice.

Muzej ‘’Timočke bune’’ u Boljevcu, otvoren je na stogodišnjicu Bune 1983. godine u zgradi stare apsane. Zgrada koja je izgrađena šezdesetih godina XIX veka i tokom Bune služila za zatvaranje pobunjenika iz boljevačkog kraja, rekonstruisana je i prilagođena muzejskoj nameni. Ova građevina je proglašena spomenikom kulture 15. maja 1980. godine, a konzervaciju i restauraciu apsane izvršio je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu. U Muzeju ‘’Timočke bune’’ nalazi se stalna postavka koja prati događaje i ličnosti vezane za period pred Timočku bunu. Za vreme Bune i period nakon Bune (osamdesete i devedesete godine XIX veka).

Bogovinska pećina je spomenik prirode, zaštićeno prirodno dobro III kategorije. Ulaz u pećinu se nalazi na visini od 268 mnv. Pećina je dugačka oko 7 km stim što je turistički deo staze 540 m. toliko je izbetonirana staza i odrađena rasveta. Bogovinska pećina je rečna periodski aktivna pećina nalazi se u slivu Crnog Timoka, na obroncima planina Južni kučaj, pored rudnika mrkog uglja Bogovina. Postoje 5 dvorane koje su istaknute u turističkom delu pećine: Prijemna dvorana, Rudarska dvorana, Koncertna (akustična) dvorana, dvorana Divova i Hajdučka dvorana.

Zavičajna kuća vajarke Ljubinke Savić – Grasi. Kuća je sagrađena krajem XIX veka. Pripadala je porodici Savić do 1926. godine, kada je prodata Opštini Ilinskoj. Rekonstruisana je u potpunosti i pretvorena u Zavičajnu kuću vajarke Ljubinke Savić – Grasi, septembra 2009. godine. Vajarka Ljubinka Savić – Grasi rođena je 1922. godine u selu Ilino kod Boljevca. Akademiju likovnih umetnosti i posdiplomske studije završila je u Beogradu, u klasi profesora Alijza Dolinara. Njen umetnički opus čine: skulpture žene i deteta; portreti najvećih umova i istorijskih ličnosti u obliku medaljona, plaketa i kao puna plastika; nekoliko spomenika i spomen obeležja. Najčešće je radila u gipsu, terakoti i bronzi. Izlagala je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njena dela čuvaju se u našim najvećim muzejima, kulturnim i prosvetunim ustanovama, a od septembra 2009. godine, neka od njih su izložena i u njenom rodnom Ilinu. Umrla je u Beogradu, 1. decembra 1999. godine.

Ilinsko vrelo, vrelo zdrave i pijaće vode, ali i važno mesto u tradicionalnom životu žitelja sela Ilina.

Most ljubvi ...

Hram Sv. Proroka Ilije u Boljevcu, izgrađen je 1861. godine, u doba Mihajla Obrenovića, a osvetio je episkop negotinski Evgenije 1863. godine. Zidove i ikonostas su oslikali otac i sin, Milija i Nikola Marković. Zidana je kamenom pa malterisana. Reč je o jednobrodnoj građevini koja je rađena po izoru na Sabornu crkvu u Beogradu. Pored Boljevčana, troškove zidanja crkve snosili su i meštani sela : Dobrujevac, Ilino, Mirovo, Osnić, Mali Izvor, Dobro Polje i Valakonje.

Manastir Lapušnja u podnožju šumovitih ogranaka Rtnja između sela Krivi vir i Lukovo u uvali pored Lapušanskog potoka, skrivene su danas konzervirane ruševine nekadašnjeg manastira Lapušnje. Crkvu sv.Nikole i manastirske zgrade podigli su vojvoda Jovan Radul gospodar ugrovlaških zemalja i veliki perkalab župan Gergina 1500/01, dok su se o oslikavanju hrama pobrunuli knez Bogoje i njegova žena Mara i deca. Svi su naslikani u severozapadnom uglu naosa, na ktitorskoj poziciji. Prema predanju u njemu su živela 3 monaka: Likurije monah, Gavril monah i Martirije monah. Nakon što je građevina zakonom stavljena pod zaštitom države 19. marta 1948 godine a radovi su otpočeli 1950 godine a nastavljeni 1956 godine. U razdoblju od 1968 do 1973 obavljena je konverzacja s delimičnim rekonstrukcijom gornjih delova gradjevine, kao i rekonstrukcija fresaka.

Manastir Lozica nalazi se u ataru sela Krivi vir, ispod planine Rtanj na samo 3 km od sela Krivi vir. Manastir je inače posvećen sv.Arhangelu Gavrilu, pripada timočkoj eparhiji. Svake godine 26.jula meštani se okupljaju i obeležavaju crkvenu slavu. Nedovoljno je istražena, pa se ne zna tačno vreme njenog nastanka. Pretpostavlja se da je crkva Lozica nekada bila manastir na osnovu grobova muških monaha smeštenih odma iza crkve. Lozica danas služi kao parohijska crkva sela Krivi vir, koju opslužuju Boljevački sveštenici. Ono što je sigurno je da se manastir pominje prvi put u 15 veku, odnosno 1455.godine u Turskom popisu Vidinskog sanđaka. Zna se da je prvi put obnovljena 1680. godine, a drugi put 1850. godine i služi neprekidno od 1854. godine. Sa južne strane nalazi se zvonik koji je 2010. godine obnovljen.

Manastir Krepičevac nalazi se severno od sela Jablanica, na 4km udaljenosti, u živopisnom predelu Radovanske reke. Manastir Krepičevac je građen početkom XV veka, u periodu kada su građene skromne zadužbine na prostoru Timoka i Morave. Zidana je od kamena, pa malterisana. To je mala jednostrana građevina, bez kubeta. Živopisana je, ali su samo manje površine živopisa sačuvane.Najbolje su sačuvani delovi fresaka u priprati, gde se levo od ulaza nalazi ktitorska kompozicija. Ostali sačuvani delovi živopisa, nalaze se u oltaru i naosu. Manastir Krepičevac ima zidani ikonostas sa nekoliko sačuvanih ikona: Hrist, Bogorodica, Sv. Jovan, Blagovesti.

Osmanbegova česma nalazi se u samom centru sela Podgorac. Reč je o turskoj, kamenom ozidanoj česmi s kraja 18. veka. Spada u prvu kategoriju spomenika kulture i zaštićena je kao kulturno dobro. Česma i danas služi svojoj nameni, a u narodu je poznata kao Hajduk Veljkova česma.

U Prvom svetskom ratu Srbi i Nemci su bili neprijatelji, ali ih to nije sprečilo da se poštuju, u ratu, ali i kasnije. Nemački vojskovođa fon Makenzen je naredio da se 1915. godine na Košutnjaku podigne spomenik srpskim junacima koji su tu pali u borbi sa nemačkom carskom vojskom. Malo je poznato da je spomenik podignut u okviru kompleksa nemačkog vojnog groblja, koje je postojalo do 1944. godine. Preko Košutnjaka su Nemci oktobra 1915. godine pokušali da opkole snage odbrane Beograda, ali nisu uspeli, a u tome ih je sprečilo 39 pripadnika srpske vojske.

Spomenik palim borcima narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda sela Žarkovo od 1941-1945 u Beogradu nalazi se u Ulici Ace Joksimovća u Žarkovu. Spomenik je nekada stajao u Trgovačkoj ulici ali je kasnije premešten kod osnovne škole „Ljuba Nenadović“. Dok je bio u Trgovačkoj ulici bio je „centar“ okupljanja,pa je postojala uzrečica „nađimo se kod spomenika.“

Споменик Матији Бану је откривен 12. маја 2022. године на Шумадијском тргу на Бановом брду, које је названо управо по њему.

Najstarije vojno utvrđenje u timočkoj oblasti Timacum Minus (lat. Timacum - Timok, hidronim; lat. minus - “donji”) podignuto je u dolini Belog Timoka, kod sela Ravna, nedaleko od Knjaževca.

Nekada su Knjaževac zvali “Srpskom Venecijom“ i “Malim Parizom“ upravo zbog sedam mostova koji su premostili obale Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Najpoznatiji i najslikaniji je takozvani “kameni most“ na Svrljiškom Timoku u centru grada. Projektovao ga je inženjer Borivoje Radenković 1913. godine. Između ostalog, graditelj je i Crkve Svetog Marka u Beogradu. Sa rasponom od 30 metara, bio je to najveći most te vrste u Srbiji. Komunikacijski, najvažniji je tzv. "žuti" most na Trgoviškom Timoku, na magistralnom putevima ka Zaječaru i Pirotu, koji je na pet drvenih tumbasa podignut još 1851. godine. Rušen je i podizan onoliko puta koliko je i ratova bilo na ovom tlu. Mostovi su čest motiv fotografa i slikara, a Knjaževčani ih jednostavno zovu “drveni“, “beli“, "žuti", “betonski“ ili romantično - “most ljubavi“.

Godine 1833. u čast prvog dolaska Knjaza Miloša u Gurgusovac, počela je izgradnja pravoslavne crkve. Konstrukcija je završena 1835. Zvonik sa satom podignut je 1866. godine. Ikonostas crkve naslikao je Georgije Bakalović iz Sremskih Karlovaca, učenik Stefana Gavrilovića, jednog od najznačajnijih slikara s početka XIX veka. Crkva je za vreme srpsko-turskog rata (1876. godine) bila spaljena. Obnova je počela 1878. godine, a akademski slikar Nikola Marković naslikao je nove ikonostase. Danas se u riznici knjaževačke crkve čuva Jevanđelje iz 1805. godine, srebrni krst iz 1866. godine i dve ikone, ostaci starog ikonostasa, iz 1835. godine. Jevanđelje, koje je Crkvi Svetog Đorđa poklonio Knjaz Miloš, iz Bugarske u Knjaževac doneo je 1878. godine trgovac Ilija Jeremić, tadašnji komandant bataljona knjaževačke vojske.

U centru grada nalazi se staro gradsko trgovačko – zanatlijsko jezgro „Stara čaršija” i predstavlja najprepoznatljiviji deo Knjaževca. Stara čaršija se sastoji iz gornjeg niza objekata koji datiraju iz perioda Turske vladavine i donjeg niza koji je nastao nakon oslobođenja. Objekti gornjeg niza su bili sa starijim zanatsko trgovačkim radnjama, dok su objekti donjeg niza u prizemlju imali lokale a na spratu stambeni prostor. O idiličnom životu u malom gradu u Istočnoj Srbiji govore mnogi koji su tuda prolazili, spominjući Staru čaršiju sa posebnim divljenjem. Godine 1910. putujući na istok, čuveni arhitekta Le Corbusier posetio je Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca u tehnici Van Goga. Ovaj dragoceni dokument čuva se u Nacionalnom muzeju u Beogradu.

Muzej grada Knjaževca smešten je u kući Alekse Ace Stanojevića, radikalskog prvaka, bliskog saradnika Nikole Pašića, predsednika narodne skupštine Srbije. Kuća je spomenik kulture. Sagrađena je 1910. godine, po planovima bečkog preduzimača Folkera, a po uzoru na italijanske vile u stilu secesije. U muzeju se nalaze lični predmeti i radna soba Ace Stanojevića, vaze, porcelan, satovi i mnogi drugi eksponati dobijeni od starih knjaževackih porodica. Kao da je vreme stalo krajem XIX veka, podsećajuci da je nekadašnji Gurgusovac, pa zatim i Knjaževac, jedna od najstarijih varoši u Srbiji. Aleksa Aca Stanojević bio je protivnik režima Milana Obrenovića. Optužen je za učestvovanje u Timočkoj buni i osuđen na smrt. Spasio se bekstvom u Bugarsku. Nakon drugog svetskog rata, maršal Tito ga je primio u Belom dvoru, kao istaknutog borca za ljudska prava.

Spomen-park je deo kulturno-istorijskog nasleđa grada i predstavlja spomenik Timočanima palim u ratovima. Ovaj park je interesantan primer objedinjavanja prošlosti kroz prikaz istorijskih događaja u Knjaževcu od 1804. godine do završetka Drugog svetskog rata. Spomen park je delo arhitekte Bogdana Bogdanovića. U njemu se nalazi i fontana podignuta u prolece 1953. godine. Skulpturu dvojice ribara rađenu u bronzi izradio je uz pomoć dobrovoljnih priloga knjaževackih zanatlija vajar sa Korčule Petar Palavičini.

Šetališta u Knjaževcu zauzimaju veoma važno mesto. Oni koji su ovde vec bili, kažu da je najbolje poći ulicom lipa ili ulicom kestenova, dvema gradskim alejama sa leve i desne obale Svrljiškog Timoka, koje presecaju varoš i dele je na "gornju" i "donju" čaršiju. U ulici lipa nalazi se moderni objekat Doma kulture. U ulici kestenova, u školi koja je dobila ime po čuvenom dirigentu Predragu Miloševiću, rastu brojni muzički talenti. Stazom dugom nekoliko stotina metara stiže se do Sredoreka. Popločane pešačke staze, teren za male sportove, igralište za decu... I sve to pored reke, u mirnoj oazi, a u najužem gradskom jezgru.

Arheo etno park u selu Ravna nalazi se osam kilometara severno od Knjaževca i predstavlja nesvakidašnju destinaciju ljubitelja običaja, tradicije i kulturnog nasleđa, koji nas vraća dve stotine godina unazad u život sela s kraja 19. i početka 20. veka. Stara moravska kuća, građena od bondruka, preseljena je sa Stare planine. Zamislite domaćina kako na drvenom doksatu dočekuje goste i smešta ih na tronošce oko ognjišta. Osetite duh starih vremena bar za tren i pomislite kako se tada živelo! U dvorištu je "prizemljuša" sa vencima paprika okačenim o neravne duvare (zidove), a malo dalje kazanica za pečenje rakije sa lulom od trešnjinog drveta, te grnčarska radionica. U staroj seoskoj školi radi istraživačka stanica za studente i naučnike, a u blizini je i lapidarijum sa rimskim spomenicima pronađenim na kasnoantičkom lokalitetu Timacum minus. Na ovom lokalitetu pronađen je i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana, a u podrumu jedne od kuća nalazi se muzej vina sa vinotekom.

Manastir Svete Trojice smešten je na obroncima Stare planine, 15 kilometara jugoistično od Knjaževca, na desnoj obali Trgoviškog Timoka. Paljen i uništavan, o svojoj prošlosti ostavlja samo jedan pisani trag, koji se nalazi u naosu hrama. Pronašao ga je i obnovio jeromonah Pantelejmon 1848. godine. Smatra se da je hram 1457. godine podigao despot Lazar Branković, sin Đurđa Brankovića. Od 2005. godine Manastir Svete Trojice je ženski manastir. U manastiru danas radi ikonopisačka radionica.

Зграда Ковнице новца је грађена као наменски објекат од 1927. до 1929. године, према пројекту архитекте Јосифа Најмана. Настала је на иницијативу Народне банке Краљевине СХС, као једна од првих модерних индустријских објеката у Београду, формирана и касније дограђивана у виду комплекса. Данас је познатија као Завод за израду новчаница и кованог новца. Главна зграда комплекса је Погонска зграда, са фасадама покривеним вештачким каменом и терановом, али и већим стакленим површинама карактеристичним за модерне индустријске објекте. Спратност је степенована, од два до четири нивоа, а главно обележје дају две куле уз северни тракт, од којих је западна завршена кубичном куполом. Куле су истакнуте и посебним распоредом и обликом прозорских отвора. На неким деловима фасаде пиластри, који раздвајају прозоре, сегментно су испуштени по нивоима и имају обележје архитектуре кубизма. После 1956. године, западно од погонске зграде, дограђена је једноспратна административна зграда по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Стилски је усклађена са главним објектом и са њим повезана ходником. Зграда ковнице новца је објекат који поседује значајне архитектонске и културно-историјске вредности, као најкомплекснији у опусу архитекте Најмана и као прва национална ковница новца и једина установа те врсте у Краљевини Југославији.

Фабрика шећера је први објекат ове врсте у Београду. Изграђена је између 1899-1901. године када је почела са радом. Инвеститор је било акционарско друштво из Немачке, са страним капиталом. Имала је машинску халу, сушару, чиновничке станове и зграду за раднике. Као део индустријског комплекса у пределу Чукарице, Фабрика шећера је постала један од центара синдикалне активности и окупљања радника у време најачег деловања Социјалдемократске партије Србије. Фабрика је постала позната нарочито по штрајку из 1907. године када су, по налогу Државног савета, интервенисале полиција и војска. У оквиру реконструкција у међуратном и послератном периоду уграђене су нове машине и дограђен известан број објеката. Ове доградње довеле су до одређених промена у првобитној архитектонској композицији комплекса. У оквиру комплекса Фабрике налазе се објекти: машинска хала, сушара, чиновнички станови, зграда дирекције, зграда са радничким становима. Са становишта архитектонских вредности, поменути објекти представљају стандардне примере индустријске архитектуре са краја XIX века у северној и средњој Европи. Својом архитектуром издваја се централни објекат, машинска хала, који је грађен у фугованој опеци, са карактеристичним боген-фризом испод крова.

Зграда је саграђена 1935. године као породична кућа београдског лекара Радомира Ћирковића. Поред власника, у њој су становали партијски активисти, Лазар Кочовић и Петруша Кочовић-Зорић. Већ од 1936. године зграда постаје место састајања и повремених боравака истакнутих чланова Комунистичке партије Југославије.

Зграда основне школе подигнута је 1912-1914. године, по пројекту архитекте Стевана Савковића. Грађена је опеком у кречном малтеру. Има високо приземље с подрумом испод дела зграде. У приземљу су четири учионице и стан учитеља. Кров је покривен бибер црепом. Сокл и улазно степениште су камени, а делимично и кула у средини зграде. Пространо двориште ограђено је зидом и дрвеном оградом. Зграда представља објекат школске намене развијеније етапе. У њој се огледају напори друштва на унапређивању услова школства. Посебну вредност згради даје архитектонска обрада која се заснива на коришћењу основних пластичних елемената, на игри волумена и маса, без секундарне декоративне пластике.

Црква Св. Николе у Остружници подигнута је између 1831. и 1833. године. Ктитор цркве био је кнез Милош. Једнобродна грађевина са полукружном апсидом, сазидана од камена, има све типичне одлике цркава које су подизане у Србији у доба обнове српске државе кнеза Милоша. Иконостас је радио познати иконописац Ристо Николић. Посебну вредност представља фонд покретних предмета - иконе, старе црквене и профане књиге из XVIII и XIX века, архива и остали инвентар из XIX века. Саграђена је у центру насеља у коме је одржана Прва народна скупштина за време Првог српског устанка, коју је сазвао Карађорђе, на месту где је некада била стара црква брвнара с краја XVIII века. Ова црква је имала изузетно место у животу села и целог краја. Ту се окупљао народ ради договарања и организовања борбе за ослобођење Србије од Турака. Један од народних вођа у овој борби био је и протопоп Марко из Остружнице, који се спомиње и у народној песми "Почетак буне на дахије".

Зграда је подигнута у првој половини 19. века као кафана, са станом за власника. Састојала се две кафанске сале у предњем делу зграде и кухиње са оставама у задњем делу. Источно крило, одвојено ходником који се протеже целом ширином зграде, садржи две собе за становање власника. Дуж јужне, главне фасаде налази се аркадни трем. Објекат је првобитно припадао породици Дољанчевић, па су је звали Дољанчевића кафана. Нови власници, породица Јањић, мењају објекту намену почетком 20. века и претварају га у дућан. Том приликом објекат трпи мању адаптацију. У општем историјском развоју Остружнице Јањићеви дућани представљају значајан материјални остатак друштвеног и трговачког живота насеља 19. века, периода који је дао посебан печат архитектури српских варошица и села.

Јанићева кафана је подигнута почетком XIX века и према типским обележјима припада старијој моравској кући. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од ломљеног камена, док су унутрашњи зидови испуњени опеком. Кровна конструција је дрвена, покривена бибер - црепом. Објекат се састоји од две кафанске сале у предњем и кухиње и келнераја у задњем делу зграде. Две собе за становање власника лоциране су у источном крилу и одвојене су ходником. На главној фасади налази се аркадни трем, који у источном делу прелази у доксат. Као објекат јавне намене и репрезентативне архитектонске обраде с јединственим, може се рећи монументалним решењем просторне диспозиције, Јанићева кафана представља изузетно значајно остварење нашег народног неимарства.

Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.

Споменик палим борцима Сремчице је споменик посвећен мештанима Сремчице који су погинули као припадници Народноослободилачке војске Југославије или били жртвама одмазди за време окупације Србије у Другом светском рату од 1941. до 1945. године. Споменик палим борцима Сремчице Споменик је подигла организација Савеза бораца села Сремчице, а откривен је 7. јула 1955. године на Дан устанка народа Србије. Састоји се од бисте партизанског борца и спомен-табле са именима палих бораца и жртава терора.

Према предању, манастир Фенек са црквом посвећеном св. Параскеви, у близини Јакова, основао је деспот Стефан Бранковић са женом Ангелином. Први писани помен о њему потиче из 1563. Данашњи изглед добио је у обнови из 1793-7, за време игумана Вићентија Ракића. Црква је конципирана као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Осмострано кубе је несразмерно мало у односу на масивну архитектонску конструкцију. Западно прочеље је наглашено троспратним звоником. Китњаст изглед прочеља чини склад са умиреном декорацијом подужних зидова, рашчлањених по вертикали пиластрима који прате унутрашњу поделу простора. Аутор сликане декорације и позлате иконостасне преграде је Петар Радосављевић из Панчева, свршени студент бечке Академије, коме је ово једино потписано дело. Дрворезбарске радове је обавио Аксентије Марковић. Највећи део иконостаса је страдао током I светског рата, када су уништене и зидне слике Димитрија Петровића из 1859. У близини цркве подигнута је 1800. гробљанска капела Св. Петке. Према легенди, саграђена је над лековитим бунаром из времена деспотице Ангелине. Важност коју манастир Фенек ужива у народу настала је и из његове историјске улоге, када је крајем ХVIII и почетком ХIХ века био центар српске политичке емиграције. Судбину разарања за време II светског рата доживео је и Фенек.

Музеј ваздухопловства је грађен у периоду 1969-1989. године у оквиру комплекса београдског аеродрома „Никола Тесла“, према пројекту архитекте Ивана Штрауса и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи. Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас. Музеј је конципиран као слободностојећа грађевина, кружне основе. Подељеност на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта у оквиру које се издвајају две функционално-обликовне целине. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Торусна форма музеја, замишљена као свесно успостављен симбол институције којој је намењена, чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из његове транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева унутар сложеног програма музејског објекта резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције, чији је креативни потенцијал потврђен и доделом савезне „Борбине“ награде за најбоље архитектонско остварење у 1989. години. Музеј ваздухопловства представља оригинално архитектонско остварење и један од најзначајнијих примера музејске архитектуре у Србији.

Црква је саграђена 1789. године на месту старије цркве из прве половине XVIII века. Грађена је у духу класицизма са елементима барока, као једнобродна грађевина с полукружном апсидом на источном и припратом на западном делу, изнад које је црквени хор и двоспратни звоник. По свом архитектонском склопу, финим пропорцијама, богатој спољној и унутрашњој декорацији и основним стилским карактеристикама, представља редак споменик класицистичке архитектуре у Доњем Срему. На њеној изградњи радио је Маурицијус Рабл, зидарски мајстор из Земуна, касније ангажован на изградњи Саборне цркве у Београду. У току XIX века црква није претрпела веће измене. У току Другог светског рата била је минирана и дигнута у ваздух од стране Немаца у знак одмазде и том приликом била озбиљно оштећена. Тада је уништен и класицистички конципиран иконостас са иконама. Од појединачних икона сачуване су само две из прве половине XIX века. Фреска из 1911. године, рад Васе Поморишца, знатно је оштећена. Санација и реконструкција цркве предузета је 1970. године.

Црква је подигнута 1807-1810. године на месту старе цркве из XVIII века. Обликована је у стилу класицизма, са елементима барока и ампира. Градио је зидарски мајстор Јозеф Вертих с цимерманом Јоханом Мајером. Иконостас цркве високих уметничких вредности израдио је средином XIX века истакнути пилтор Петар Јакшић, који је радио и низ предмета црквеног намештаја. Иконе на иконостасу и зидне композиције дело су познатог земунског сликара Живка Петровића из 1855-1862. године. Међу многобројним његовим делима овај иконостас представља ретко комплетно и добро очувано дело са свим одликама српског класицизма средине XIX века. Црква у Јакову има богат фонд покретних предмета црквене опреме споменичког значаја - целивајуће иконе, намештај, књиге из XVII-XVIII века, као и црквене протоколе.

Црква је саграђена 1803. године на месту раније постојећих цркава из XVIII века. Обликована је у стилу класицизма с ретардираним елементима барока. Изграђена је као правоугаона једнобродна грађевина с полукружном апсидом и четвртастим, двоспратним, барокно обликованим звоником. Има све типичне одлике цркава подигнутих у овом делу Срема крајем XVIII до почетка XIX века. Иконостас цркве и украсну резбарену дрвенарију високог квалитета израдио је 1836. године Георгије Девић, познати војвођански резбар. Иконе на иконостасу радио је 1841-1842. године познати српски сликар из XIX века Петар Чортановић. Богат фонд покретних предмета чине ретке иконе, црквени намештај, старе штампане књиге из XVIII века и протоколи рођених, венчаних и умрлих из XVIII, XIX и XX века. У непосредној близини налази се стара вероисповедна школа, основана при овој цркви и саграђена у исто време као најстарија просветна установа у околини. У цркви је сачуван део културне историје југоисточног Срема.

Црква Св. Параскеве у Бољевцима датира из 1798. године. Конципирана је као једнобродна барокна грађевина са елементима класицизма, са полукружном апсидом на источној страни и високим троспратним звоником изнад припрате. Зидана је од опеке у кречном малтеру и омалтерисана изнутра и споља. Фасаде цркве подељене су по вертикали витким пиластрима, чији ритам прати унутрашњу поделу наоса на четири дела. Велики лучно засведени прозори украшени су у горњем делу гирландама и полукружним венцем. На сличан начин украшен је и јужни портал, који има двокрилна дрвена врата украшена оковом и плитко рађеним дуборезом са класицистичком орнаментиком: розетама, венцем, тракама, канелурама и слично. Иконостас је рађен по типу барокних војвођанских иконостаса, богато украшен резбареним, позлаћеним флоралним елементима. Иконе на иконостасу насликао је уљем на дрвету непознати војвођански мајстор из XIX века. Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност као материјално сведочанство развоја архитектуре, ликовних и примењених уметности Срба XVIII и XIX века у доњем Срему.

Црква је подигнута на месту старије дрвене цркве, 1777. године, у барокном стилу, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, припратом и високим звоником. Барокни позлаћени иконостас израдио је 1801. године познати новосадски дрворезац, Марко Вујатовић. Иконе које украшавају иконостас (укупно 37) насликао је 1807-1809. године најпознатији карловачки сликар онога времена, Стефан Гавриловић, док је зидне композиције извео 1811. године истакнути сликар Константин Пантелић. Поред драгоцених уметничких дела ових стваралаца чија су остварења ушла у историју српске ликовне уметности XVIII и XIX века, црква у Сурчину поседује књишко-архивске предмете од несумњивог културно-историјског значаја (црквену архиву са документима од 1785. до 1859. године, затим матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1766. до данас, као и низ штампаних књига из XVIII и XIX века). Осим тога, цела црквена порта са оградом, објектима и споменицима у њој, поседује културно-историјску, меморијалну и просторну вредност. Црква Свете Петке представља и једну од главних урбанистичко-просторних доминанти насеља. У ширем смислу, она је сведочанство економских, друштвених и културних прилика у којима је живело српско становништво у Срему у XVIII веку.

Црква Св. Јована Претече у Петровчићу подигнута је 1845. године на месту старије једнобродне цркве са полукружном апсидом. Археолошка ископавања извршена 1963. године открила су средњовековну некрополу са црквом, чији су темељи зидани од ломљеног камена у кречном малтеру. У унутрашњости цркве нађена је велика количина тегула, гвоздених кованих клинова и већих ексера, што указује да се овде вероватно налазила црква брвнара, или црква од плетера, чији је кров био покривен тегулама донетим са неког оближњег римског налазишта. Црква је вероватно настала током XII а најкасније почетком XIII века (датирање је извршено на основу гробних налаза). Према томе, ова црква представља за сада најстарији ископани црквени објекат у Срему. Данашња црква је конципирана као једнобродна грађевина, обликована у барокном стилу, са полукружном олтарском апсидом на истоку и припратом на западној страни, изнад које је подигнут хор и троспратни звоник, на западу. Класицистички утицаји видљиви су на декорацији фасада. Хоризонтални венци, прислоњени ступци са профилисаним капителима и полукружне нише смештене у пољима између њих, високи забат и централни тимпанон представљају карактеристичне елементе црквених грађевина у Војводини, насталих на прелазу барокног стила у класицистички. Иконостас је израдила 1905. године радионица Николе Ивковића из Новог Сада, док је живопис цркве дело непознатог аутора. Својом архитектонско-урбанистичком вредношћу, црква је значајан представник стила који је у сакралној уметности доминирао почетком и средином деветнаестог века на територији којој културолошки припада и околина Земуна.

Најстарија позната црква у Бечмену помиње се у уговору за изградњу нове цркве, склопљеном 30. априла 1809. године између Општине Бечмен и зидарског мајстора из Сремске Митровице Франца Ебела и цимермана Антона Вајса. Данашња црква у Бечмену подигнута је 1845. године и посвећена Светом Сави, архиепископу српском. Конципирана је као једнобродна барокна грађевина са елементима класицизма. То је релативно мала, складна црква, са једном полукружном апсидом на источном и троспратним звоником на западном делу. Иконостас који је настао за време зидања цркве није очуван. Иконе су рађене уљем на платну кашираном на дасци. Олтарска преграда је једноставног конструктивног склопа, релативно солидне занатске израде, са фино резбареним и бојеним украсима.

Etnografski muzej u Beogradu osnovan je 1901. godine i nalazi se u centru grada, u zgradi koja je sagrađena početkom 20. vijeka u stilu srpske neorenesanse. Muzej ima bogatu zbirku od preko 150.000 predmeta koji predstavljaju tradiciju i kulturu srpskog naroda, ali i drugih naroda širom svijeta. Postavka muzeja obuhvata predmete iz oblasti narodne nošnje, tekstila, nakita, oružja, alata, tradicionalnih kuća i enterijera, muzičkih instrumenata, religijskih predmeta, igračaka i mnogih drugih predmeta koji se koriste u svakodnevnom životu različitih etničkih zajednica. Pored stalne postavke, muzej organizuje i različite privremene izložbe, radionice i druge kulturne manifestacije kako bi promovisao i očuvao kulturnu baštinu i naslijeđe različitih naroda. Etnografski muzej Beograd je jedan od najstarijih i najvažnijih etnografskih muzeja u jugoistočnoj Evropi, te je svakako vrijedan posjete za sve ljubitelje kulture i istorije.

Narodni muzej u Beogradu osnovan je 1844. godine i predstavlja jedan od najvažnijih muzeja u Srbiji. Muzej se nalazi na Trgu Republike 1a, u centru grada, u zgradi koja predstavlja remek-djelo srpske arhitekture između dva svjetska rata. Muzej ima impresivnu zbirku umjetničkih djela, arheoloških nalaza, etnoloških predmeta, numizmatičke i dokumentarne zbirke. U njemu se nalaze najvrednija kulturna blaga Srbije, od praistorijskih nalaza, preko srpske srednjovjekovne umjetnosti, do savremene umjetnosti. Najvažniji eksponati muzeja su Miroslavljevo jevanđelje, najstariji sačuvani srpski rukopis iz 12. vijeka, kao i ukrasi iz sarkofaga kneza Mihaila, jednog od najvećih srpskih vladara iz 19. vijeka. Narodni muzej je nezaobilazna destinacija za sve posjetioce koji žele da upoznaju bogatu kulturu i istoriju Srbije.

Muzej primenjene umetnosti u Beogradu osnovan je 1950. godine i nalazi se u centru grada, na adresi Vuka Karadžića 18. Ova ustanova kulture posvećena je prikupljanju, čuvanju, istraživanju i prezentaciji primijenjene umjetnosti i dizajna, od srednjeg vijeka do savremenog doba. Muzej ima bogatu zbirku umjetničkih predmeta, koja obuhvata primjenjenu umjetnost, dizajn, tekstil i modu, nakit, keramiku, staklo i nameštaj, kao i grafički dizajn, fotografiju i film. Muzej takođe organizuje razne izložbe, radionice i druge događaje kako bi promovisao primenjenu umjetnost i dizajn. Posebno vrijedan dio zbirke Muzeja primenjene umetnosti je zbirka Jugoslovenskog dizajna 20. vijeka, koja obuhvata predmete koji su nastali u periodu od 1945. do 1991. godine. Ova zbirka predstavlja dragocjeni dio istorije umjetnosti i kulture Jugoslavije i predstavlja važno svjedočanstvo o razvoju primenjene umjetnosti i dizajna u ovom regionu. Muzej primenjene umetnosti je važan kulturni centar u Beogradu i predstavlja mjesto koje obavezno treba posjetiti svim ljubiteljima primenjene umjetnosti i dizajna.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu osnovan je 1958. godine i posvećen je sakupljanju, čuvanju, istraživanju i izlaganju umjetničkih djela savremene umjetnosti. Muzej savremene umetnosti posjeduje značajnu zbirku umjetničkih djela koja datiraju od sredine 20. vijeka do danas. Zbirka obuhvata radove domaćih i stranih umjetnika, uključujući slike, skulpture, instalacije, fotografije, video radove i performanse. Najznačajniji dio zbirke su radovi jugoslovenskih umjetnika iz perioda poslije Drugog svjetskog rata, kao i radovi umjetnika iz regiona. Muzej savremene umetnosti je poznat po svojim izložbama, koje su često tematski ili posvećene određenim umjetnicima. U muzeju se takođe održavaju razne radionice, predavanja i drugi programi, koji su namijenjeni posjetiocima svih uzrasta. Muzej savremene umetnosti je nezaobilazna destinacija za sve ljubitelje savremene umjetnosti i predstavlja važan centar za promociju i razvoj savremene umjetnosti u Srbiji i regionu.

Muzej Zepter je privatni muzej koji se nalazi u Knez Mihailovoj ulici broj 42 u centru Beograda. Osnovao ga je industrijski dizajner i preduzetnik Philip Zepter 2010. godine, kao deo Zepter International kompanije. Muzej Zepter predstavlja kolekciju umetničkih predmeta, posuđa, nakita, skulptura i drugih umetničkih djela koja su dizajnirali poznati umjetnici, poput Salvadora Dalija, Pabla Pikasa, Joan Miroa, Mikelanđela, kao i drugih renomiranih umjetnika iz različitih zemalja. Muzej takođe prikazuje umjetničke radove koji su stvoreni u okviru Zepter International kompanije, kao što su posuđe i drugi predmeti za kuću. Posebno zanimljiva je zbirka nakita u Muzeju Zepter, koja obuhvata radove poznatih svjetskih dizajnera, kao što su Vivianna Torun Bulow-Hube, Fabergé i Bulgari. Muzej Zepter organizuje i različite kulturne događaje, koncerte i izložbe kako bi promovisao umjetnička djela iz svoje zbirke i predstavio nova umjetnička djela i trendove u industriji dizajna. Muzej Zepter predstavlja jedinstvenu destinaciju za ljubitelje umjetnosti, dizajna i kulture i mjesto koje obavezno treba posjetiti prilikom boravka u Beogradu.

Istorijski muzej Srbije se nalazi na Trgu Nikole Pašića 11 u Beogradu i predstavlja jedan od najvažnijih muzeja u Srbiji. Osnovan je 1963. godine i posvećen je prikupljanju, čuvanju i izlaganju predmeta i dokumenata iz srpske istorije. Muzej posjeduje impresivnu zbirku od preko 300.000 predmeta koji datiraju od srednjeg vijeka pa sve do savremenog doba. Zbirka obuhvata predmete iz različitih oblasti, kao što su arheologija, numizmatika, istorija umjetnosti, vojna istorija, etnologija i druge oblasti. Muzej raspolaže stalnom postavkom koja se sastoji od preko 2000 eksponata, koji prikazuju različite aspekte srpske istorije, kao što su srednjovjekovni vitezovi, turska vladavina, Prvi svjetski rat, Kraljevina Jugoslavija, Drugi svjetski rat i komunistička era. U okviru Istorijskog muzeja Srbije, posjetioci mogu da pogledaju i posebne izložbe, koje su često posvećene određenim periodima ili događajima iz srpske istorije. Pored toga, muzej organizuje i različite radionice, predavanja i druge programe za posjetioce svih uzrasta. Istorijski muzej Srbije je nezaobilazna destinacija za sve koji žele da saznaju više o srpskoj istoriji i kulturi. Ovaj muzej predstavlja značajan dio kulturnog naslijeđa Srbije i važan je centar za promovisanje i očuvanje srpske istorije i kulture.

Jevrejski istorijski muzej se nalazi u zgradi bivše sinagoge na adresi Kralja Petra I 71/1 u centru Beograda. Osnovan je 1948. godine kao Muzej Jevrejske zajednice u Beogradu, a od 1966. godine nosi današnji naziv. Muzej posjeduje značajnu zbirku predmeta iz jevrejske istorije i kulture u Srbiji. Zbirka obuhvata predmete iz različitih perioda, kao što su srednji vijek, turska vladavina, Prvi i Drugi svjetski rat, kao i predmete koji prikazuju život Jevreja u Beogradu i Srbiji tokom 19. i 20. vijeka. Posebno zanimljiva su umjetnička djela iz zbirke, koja obuhvataju radove poznatih srpskih umjetnika koji su bili jevrejskog porijekla, kao što su Nadežda Petrović, Petar Lubarda i drugi. Muzej takođe raspolaže arhivskim materijalima, kao što su dokumenti, fotografije, novinski članci i drugi materijali koji oslikavaju istoriju Jevreja u Srbiji. U okviru muzeja se takođe nalazi i biblioteka koja posjeduje knjige na srpskom, engleskom i hebrejskom jeziku. Jevrejski istorijski muzej predstavlja jedinstvenu instituciju u Srbiji, koja ima važnu ulogu u očuvanju i promovisanju jevrejske istorije i kulture u zemlji. Ovaj muzej je važan za jevrejsku zajednicu u Srbiji, ali i za sve one koji su zainteresovani za istoriju i kulturu Jevreja u Srbiji i regionu.

Muzej istorije Jugoslavije se nalazi na adresi Botićeva 6 u Beogradu i posvećen je istoriji Jugoslavije, države koja je postojala od 1945. do 1991. godine. Osnovan je 1996. godine nakon raspada Jugoslavije i spaja tri muzeja: Muzej istorije Jugoslavije, Kuću cveća i Muzej 25. maj. U Muzeju istorije Jugoslavije posjetioci mogu da pogledaju stalnu postavku "Istorija Jugoslavije", koja prati istoriju Jugoslavije od njenog osnivanja do njenog raspada. Izložba se sastoji od fotografija, dokumentarnog materijala, umjetničkih djela, predmeta i drugih eksponata koji ilustruju političke, kulturne i društvene promjene u Jugoslaviji tokom ovog perioda. Muzej takođe ima posebnu izložbu posvećenu Josipu Brozu Titu, dugogodišnjem predsjedniku Jugoslavije, koja je smještena u Kući cveća. Kuća cveća je grobna kapela u kojoj je sahranjen Tito, a pored same kapelice nalazi se i muzej posvećen njegovom životu i djelu. Pored stalne postavke, u Muzeju istorije Jugoslavije se često organizuju i privremene izložbe, tribine, predavanja i drugi programi posvećeni istoriji Jugoslavije i jugoslovenske kulture. Muzej istorije Jugoslavije predstavlja važnu instituciju za sve one koji žele da bolje upoznaju istoriju Jugoslavije i njenog naroda, kao i za sve one koji su zainteresovani za jugoslovensku kulturu i umjetnost.

Konak kneginje Ljubice je istorijska građevina koja se nalazi na adresi Kneza Sime Markovića 8 u Beogradu. Izgrađen je 1829. godine kao rezidencija kneza Miloša Obrenovića, a kasnije je postao dom kneginje Ljubice, supruge kneza Mihaila Obrenovića. Konak je rekonstruisan i otvoren kao muzej 1970. godine i danas predstavlja jednu od najznačajnijih zgrada iz perioda srpske nacionalne istorije. Muzej se sastoji od nekoliko izložbenih sala u kojima su izloženi originalni predmeti, namještaj i drugi artefakti iz 19. vijeka koji ilustruju život i rad kneza Miloša i kneginje Ljubice, kao i život u Beogradu u to vrijeme. U Konaku kneginje Ljubice posjetioci mogu vidjeti veliki broj eksponata, uključujući stari namještaj, slike, oružje, zastave i druge artefakte iz perioda. Takođe, postoji i autentična atmosfera 19. vijeka koja je očuvana u ovoj građevini, što doprinosi autentičnom doživljaju istorije. Konak kneginje Ljubice predstavlja nezaobilaznu destinaciju za sve ljubitelje istorije i kulture Beograda i Srbije. Ova zgrada je takođe jedno od najvažnijih kulturnih dobara Beograda i važan je dio srpske nacionalne baštine.

Konak kneza Miloša je istorijska zgrada koja se nalazi na Rakovičkom putu bb, u Beogradu. Izgrađen je 1831. godine kao ljetnikovac kneza Miloša Obrenovića, koji je bio prvi srpski knez modernog doba. Konak kneza Miloša je otvoren kao muzej 1953. godine i danas predstavlja jedan od najznačajnijih primjera srpske arhitekture iz 19. vijeka. Muzej se sastoji od nekoliko izložbenih sala u kojima su izloženi originalni predmeti, namještaj i drugi artefakti iz 19. vijeka koji ilustruju život i rad kneza Miloša i njegove porodice. Posjetioci muzeja mogu vidjeti prelijepu arhitekturu i enterijer Konaka, kao i veliki broj artefakata koji su pripadali knezu Milošu i njegovoj porodici. Među eksponatima se nalaze mnoge originalne stvari, kao što su odjeća, namještaj, slike i drugi predmeti koji pomažu u stvaranju autentične atmosfere i doživljaju života u 19. vijeku. Konak kneza Miloša predstavlja važan dio srpske istorije i kulture, i predstavlja jedno od najvažnijih kulturnih dobara Beograda. Ova zgrada je takođe nezaobilazna destinacija za sve ljubitelje istorije i kulture, a posebno za one koji se interesuju za srpsku istoriju i tradiciju.

Muzej Banjičkog logora se nalazi na adresi Gen. Pavla Jurišića Šturma 33, u Beogradu. Ovaj muzej posvećen je sjećanju na žrtve koje su stradale u Banjičkom logoru tokom Drugog svjetskog rata. Banjički logor je bio koncentracioni logor u kojem su tokom Drugog svjetskog rata bili zatočeni i mučeni ljudi različitih nacionalnosti i političkih uvjerenja. U periodu od 1941. do 1944. godine, u ovom logoru je prošlo više od 80.000 ljudi, a preko 20.000 je ubijeno. Muzej Banjičkog logora ima više od 1.000 eksponata koji prikazuju život i stradanje ljudi koji su bili zatočeni u ovom logoru. Među eksponatima su dokumenti, fotografije, lične stvari zatvorenika, kao i predmeti koji su se koristili u logoru. Muzej ima nekoliko stalnih postavki koje prikazuju različite aspekte života u logoru, uključujući i priče o pojedincima koji su bili zatočeni u Banjičkom logoru. Tu su i interaktivni elementi koji posjetiocima pomažu da bolje razumiju okrutnost i brutalnost koju su ljudi doživljavali u logoru. Posjeta Muzeju Banjičkog logora može biti vrlo emotivna, ali je takođe važno za razumijevanje istorijskih događaja i poštovanje žrtava. Ovaj muzej je važan podsjetnik na strašne događaje u istoriji Beograda i Srbije, i važno je da se takve stvari ne zaborave i da se učimo iz njih.

Muzej Beogradske tvrđave se nalazi u Gornjem gradu Beogradske tvrđave, koja je jedna od najznačajnijih kulturno-istorijskih znamenitosti Beograda. Ovaj muzej posvećen je istoriji i kulturnoj baštini Beogradske tvrđave, koja datira još iz rimskog doba. Muzej sadrži brojne eksponate koji prikazuju istoriju tvrđave i njenog okruženja, od rimskog doba pa sve do danas. Među eksponatima su predmeti koji su korišćeni u svakodnevnom životu u tvrđavi, oružje i uniforme iz različitih epoha, ali i dokumenti, fotografije i druge istorijske spomenice. Muzej organizuje brojne tematske izložbe i programe, kao što su radionice, predavanja, koncerti i druge kulturne manifestacije. Muzej ima i veliku arheološku zbirku koja sadrži artefakte iz različitih perioda, a na raspolaganju su i stručni vodiči koji mogu da pruže dodatne informacije o istoriji Beogradske tvrđave. Posjeta Muzeju Beogradske tvrđave je jedinstvena prilika za upoznavanje sa istorijom i kulturnom baštinom jednog od najznačajnijih gradjevinskih kompleksa u Srbiji.

Muzej grada Beograda se nalazi u samom centru Beograda, u Zmaj Jovinoj ulici. Ovaj muzej posvećen je istoriji grada Beograda i sadrži bogatu zbirku predmeta koji oslikavaju život i kulturu grada tokom različitih epoha. Muzej grada Beograda ima pet stalnih postavki, koje pokrivaju istoriju Beograda od praistorije do savremenog doba. Ove postavke se bave temama kao što su arheologija, umetnost, istorija grada, etnologija i istorija Beograda u 20. veku. Muzej takođe organizuje brojne privremene izložbe, radionice i kulturne događaje. U okviru muzeja se nalazi i biblioteka sa velikim brojem knjiga, periodika i drugih publikacija koje se bave istorijom Beograda. Poseta Muzeju grada Beograda je prilika da se upozna istorija ovog značajnog grada i da se otkriju zanimljive priče i legende koje se vezuju za Beograd. Muzej je idealno mesto za sve koji žele da saznaju više o kulturnom i istorijskom nasleđu ovog grada.

Muzej Jugoslovenske kinoteke je jedan od najznačajnijih muzeja u Beogradu posvećenih kinematografiji i filmskoj umetnosti. Nalazi se u centru grada, u Kosovskoj ulici. Osnovan je 1949. godine i poseduje veliku zbirku filmova, fotografija, plakata, scenarija i drugih predmeta koji su vezani za istoriju jugoslovenske kinematografije. Takođe, poseduje i specijalizovanu biblioteku i arhiv sa velikim brojem knjiga, časopisa i drugih publikacija o filmskoj umetnosti. Muzej Jugoslovenske kinoteke organizuje brojne izložbe, projekcije filmova, tribine, predavanja i druge kulturne događaje, u cilju promovisanja filmske umetnosti i edukacije publike. Jedan od najpoznatijih događaja koje organizuje muzej je Festival evropskog filma "Palić", koji se održava svake godine u julu u Subotici. Poseta muzeju pruža priliku da se upoznaju najznačajniji filmovi i ličnosti jugoslovenske kinematografije, kao i da se sazna više o istoriji filmske umetnosti u ovom delu Evrope.

Zavičajni muzej Mladenovac je muzej koji se nalazi u gradu Mladenovcu, koji se nalazi na oko 30 kilometara južno od Beograda. Ovaj muzej je osnovan 1961. godine, i od tada se bavi prikupljanjem i čuvanjem kulturnog i istorijskog nasleđa ovog kraja. Muzej poseduje zbirku od preko 10.000 predmeta koji se odnose na istoriju i kulturu Mladenovca i okoline. U okviru muzeja nalaze se stalne postavke koje prikazuju život i rad u ovom kraju u prošlosti, od srednjeg veka do danas. Posebno interesantna postavka je ona koja prikazuje život i rad Mladenovčana tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Pored stalnih postavki, muzej organizuje i brojne privremene izložbe, kao i kulturne i edukativne programe za škole i druge posetioce. Osim toga, muzej organizuje i različite manifestacije koje su posvećene očuvanju tradicije i kulture ovog kraja, kao što su Dani grožđa, Dani sela, i slično. Poseta Zavičajnom muzeju Mladenovac je prilika da se sazna više o istoriji i kulturi ovog kraja, kao i da se upozna sa životom ljudi koji su ovde živeli tokom proteklih vekova.

Muzej pozorišne umetnosti se nalazi u Beogradu, na adresi Gospodar Jevremova 19. Osnovan je 1950. godine, sa ciljem da sakuplja, čuva i prezentuje istorijsko nasleđe srpskog pozorišta. Muzej poseduje bogatu zbirku predmeta i dokumentacije iz sveta pozorišne umetnosti, koja obuhvata istoriju srpskog i jugoslovenskog pozorišta od 19. veka do danas. Među predmetima koje muzej čuva su kostimi, scenografije, plakati, fotografije, programi predstava, knjige i druge vrste dokumentacije. Pored stalnih postavki, muzej organizuje i brojne privremene izložbe koje su posvećene različitim aspektima pozorišne umetnosti. Takođe, organizuje i različite programe, radionice i predavanja, kako bi edukovao posetioce o pozorišnoj umetnosti i njenoj istoriji. Muzej pozorišne umetnosti predstavlja značajnu instituciju kulture u Srbiji i regionu, koja pruža dragocen uvid u bogatu istoriju i razvoj srpskog pozorišta. Poseta ovom muzeju je prilika da se sazna više o pozorišnoj umetnosti, njenim glavnim akterima i ključnim događajima u njenom razvoju.

Muzej Srpske pravoslavne crkve se nalazi u Beogradu, na adresi Kralja Petra 5. Ovaj muzej predstavlja jednu od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji, koja čuva i prezentuje kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve. Muzej poseduje veliku kolekciju ikona, rukopisnih knjiga, crkvenih tekstila, zlatarskih i srebrnih predmeta, kao i drugih artefakata koji se odnose na istoriju srpskog pravoslavlja. Među predmetima koje muzej čuva su i čuvena Miroslavljevo jevanđelje, srednjovekovna rukopisna knjiga koja je deo UNESCO-ve Svetske baštine, kao i druga značajna dela srpske srednjovekovne umetnosti. Muzej Srpske pravoslavne crkve organizuje i različite izložbe, radionice i predavanja, sa ciljem da predstavi značajne aspekte srpske pravoslavne kulture i njenog nasleđa. Pored toga, muzej organizuje i brojne druge programe, kao što su promocije knjiga, koncerti, tribine i druge manifestacije. Poseta Muzeju Srpske pravoslavne crkve je prilika da se sazna više o istoriji srpske pravoslavne crkve, njenim svetinjama i kulturnom nasleđu, kao i da se upoznaju dela srpske srednjovekovne umetnosti.

Pedagoški muzej se nalazi u Beogradu, na adresi Uzun-Mirkova 14, i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja posvećenih istoriji obrazovanja i pedagoškoj praksi u Srbiji. Muzej poseduje bogatu kolekciju predmeta i dokumenata koji se odnose na istoriju obrazovanja u Srbiji, uključujući stare učionice, predmete za učenje, pedagoške publikacije, dokumentaciju o školama i obrazovnim ustanovama, kao i fotografije i druge istorijske artefakte. U okviru muzeja se nalazi i biblioteka koja sadrži veliki broj knjiga, časopisa i drugih publikacija koje se odnose na pedagošku praksu i istoriju obrazovanja u Srbiji i svetu. Muzej organizuje različite programe za posetioce, uključujući i edukativne programe za decu i mlade, kao i različite radionice, predavanja i druge događaje. Pored toga, Pedagoški muzej ima važnu ulogu u očuvanju i promociji kulturnog nasleđa u oblasti obrazovanja i pedagoške prakse u Srbiji. Poseta Pedagoškom muzeju je prilika da se sazna više o istoriji obrazovanja u Srbiji, da se upoznaju predmeti koji su se nekada koristili u školama, kao i da se bolje razumeju različiti aspekti pedagoške prakse i njenog uticaja na društvo.

Vojni muzej u Beogradu se nalazi na Kalemegdanu, jednoj od najznačajnijih istorijskih lokacija u gradu. Ovaj muzej je osnovan 1878. godine, neposredno nakon ratova za oslobođenje Srbije od turske vlasti, sa ciljem da se prikažu artefakti, dokumenti i drugi predmeti koji ilustruju istoriju srpske vojske. Muzej poseduje bogatu kolekciju eksponata koji se odnose na vojnu istoriju Srbije, od srednjovekovnih oružja i oklopa, preko oružja iz perioda Prvog i Drugog svetskog rata, do savremenih naoružanja i opreme. Pored oružja, u muzeju se mogu videti i uniforme, zastave, medalje, fotografije i drugi dokumenti i predmeti koji su povezani sa srpskom vojnom istorijom. U okviru Vojnog muzeja se nalazi i biblioteka sa velikim brojem knjiga i drugih publikacija iz oblasti vojne istorije, kao i arhiv koji sadrži dokumentaciju o srpskoj vojsci i ratovima u kojima je Srbija učestvovala. Poseta Vojnom muzeju pruža posetiocima priliku da se bolje upoznaju sa istorijom srpske vojske i vojne istorije Balkana uopšte, kao i sa ratovima u kojima je Srbija učestvovala. Muzej organizuje različite programe za posetioce, uključujući i vođene ture, izložbe i radionice za decu i mlade.

Vukov i Dositejev muzej je muzej posvećen dvojici najznačajnijih srpskih prosvetitelja i jezičkih reformatora - Vuku Stefanoviću Karadžiću i Dositeju Obradoviću. Muzej se nalazi u centru Beograda, u Gospodar Jevremovoj ulici broj 21. Muzej se sastoji od dva dela: Vukovog i Dositejevog. U Vukovom delu muzeja posetioci mogu videti Vukovu spavaću sobu, radnu sobu, biblioteku i salon, kao i brojne predmete iz njegovog života i rada, poput rukopisa, knjiga, pisma, crteža i drugih ličnih predmeta. U Dositejevom delu muzeja posetioci mogu saznati više o Dositejevom životu i radu, kao i videti neke od njegovih najznačajnijih dela. Tu se nalaze brojne knjige, rukopisi, portreti, predmeti iz svakodnevnog života, kao i replike prostorija iz njegovog doma u Beču. Muzej je značajno mesto za upoznavanje sa srpskom kulturom i istorijom, a naročito sa životom i delom dva najznačajnija srpska prosvetitelja i jezička reformatora.

Zavičajni muzej Zemuna je osnovan je 1952. godine, a smešten je u staroj baroknoj kući, poznatoj kao Konak kneginje Ljubice. Muzej prikazuje istoriju Zemuna i okoline, počevši od praistorije do savremenog doba, kroz bogatu arheološku, etnološku, istorijsku i umetničku zbirku. U muzeju se mogu videti različiti predmeti iz prošlosti Zemuna i okoline, kao što su oružje, nakit, odeća, slike, fotografije, dokumenti i drugo. Muzej takođe poseduje biblioteku i arhivu sa značajnim dokumentarnim materijalom. Posebna pažnja posvećena je Zemunskoj gimnaziji, koja je osnovana 1807. godine i koja je jedna od najstarijih škola u Srbiji. U muzeju se nalaze razni dokumenti i predmeti vezani za istoriju ove gimnazije. Muzej organizuje različite kulturne programe i edukativne radionice za posetioce, a takođe ima i stalnu postavku posvećenu istoriji Zemuna i okoline.

Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića je muzej smešten u kući koju je projektovao arhitekta Milan Zloković. Ovaj muzej je otvoren 1980. godine i predstavlja umetničku i kulturnu baštinu porodice Zorić i Čolaković. Legat sadrži zbirke slikarstva, primenjene umetnosti, nameštaja i umetničkih predmeta. Muzej poseduje kolekciju od preko 1200 umetničkih dela, od kojih su neka naslikali poznati srpski umetnici poput Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Aleksića i drugih. Takođe, Legat ima izložbenu salu za gostujuće izložbe i kulturne događaje. Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića je važan muzej u Beogradu, koji privlači posetioce zbog svoje umetničke zbirke i istorijskog značaja za srpsku kulturu.

Muzej Paje Jovanovića se nalazi na adresi Kralja Milana 21/IV u Beogradu i posvećen je životu i radu srpskog slikara Paje Jovanovića (1859-1957), jednog od najznačajnijih predstavnika akademskog realizma u srpskoj umetnosti. Muzej se sastoji od dva dela. U prvom delu su smešteni radni atelje i privatna soba Paje Jovanovića sa nameštajem, slikama i ličnim predmetima, koji pružaju uvid u život ovog umetnika i njegov rad. U drugom delu su smeštene izložbene prostorije, u kojima se rotirajućim izložbama prikazuju dela srpske i svetske umetnosti, uključujući i dela drugih umetnika iz doba Paje Jovanovića. Muzej Paje Jovanovića je jedan od manjih muzeja u Beogradu, ali predstavlja važan deo srpske kulturne baštine i značajno mesto za razumevanje srpske umetnosti i kulture u 19. i 20. veku.

Manakova kuća je muzej u Beogradu, smeštena u starom gradskom jezgru na Dorćolu, na adresi Gavrila Principa 5. Zgrada je sagrađena u 1830-ima kao porodična kuća trgovca Hadži-Mane Kuzmanovića, a kasnije je služila kao prostor za društvene aktivnosti, školu i crkvu. Muzej danas predstavlja autentičan prikaz života i kulture u Beogradu u 19. veku, sa naglaskom na životu u Manakovoj kući u to vreme. Kuća je obnovljena i otvorena kao muzej 1976. godine i od tada predstavlja jednu od kulturnih atrakcija Beograda. Posetioci mogu da vide autentične enterijere sa originalnim nameštajem i dekoracijama iz 19. veka, kao i zbirku predmeta koji prikazuju svakodnevni život i običaje Beograđana tog vremena. Takođe, u muzeju se organizuju različite izložbe, predavanja i druge kulturne manifestacije.

Memorijalna galerija Petra Dobrovića je umetnička galerija u Beogradu posvećena delu srpskog slikara Petra Dobrovića. Galerija se nalazi u samom centru Beograda, na adresi Kralja Petra I 36/IV. Petar Dobrović je bio značajan predstavnik srpske umetnosti 20. veka, čija se umetnost karakteriše vedrim bojama i atmosferom, prepoznatljivim stilom i ekspresivnom linijom. Memorijalna galerija Petra Dobrovića osnovana je sa ciljem da se sačuva i prikaže njegovo delo, kao i da se promoviše njegova umetnost među širom publikom. Galerija poseduje veliku zbirku slika, crteža i grafika Petra Dobrovića, kao i dela drugih umetnika koji su bili povezani sa njim. Galerija takođe organizuje privremene izložbe i manifestacije koje promovišu srpsku umetnost i kulturu. Posetioci Memorijalne galerije Petra Dobrovića mogu da uživaju u delima jednog od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka i da saznaju više o njegovom životu i radu.

Memorijalni muzej Jovana Cvijića nalazi se na adresi Jelene Ćetković 5 u Beogradu. Muzej je posvećen životu i delu poznatog srpskog geografa i etnologa Jovana Cvijića, koji je jedan od najznačajnijih srpskih naučnika i intelektualaca 20. veka. U muzeju se nalaze lične stvari i dokumenti Jovana Cvijića, kao i knjige, rukopisi, karte i fotografije koje ilustruju njegov rad. Muzej ima i biblioteku koja sadrži zbirke knjiga, časopisa i naučnih radova iz oblasti geografije, etnologije i antropologije. Memorijalni muzej Jovana Cvijića osnovan je 1950. godine, neposredno posle smrti ovog naučnika, i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja u Srbiji koji se bave naukom i kulturom.

Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića je muzej posvećen srpskom književnom paru Nadeždi Petrović i Rastku Petroviću, koji su bili značajni umetnici i intelektualci u Srbiji početkom 20. veka. Muzej se nalazi u njihovoj nekadašnjoj kući u Beogradu, u ulici Ljube Stojanovića 25, u naselju Senjak. U muzeju se čuvaju i izlažu predmeti iz života i rada Nadežde i Rastka Petrovića, kao i umetnička dela koja su ostavili iza sebe. U zbirci se nalaze slike, crteži, skulpture, knjige, rukopisi, pisma i drugi predmeti koji svedoče o njihovom stvaralaštvu i vremenu u kojem su živeli. Muzej je osnovan 1952. godine i od tada je kroz svoje programe i aktivnosti promovisao život i rad ovog značajnog srpskog književnog para. Pored stalne postavke, muzej organizuje i privremene izložbe, edukativne programe i druge događaje koji doprinose popularizaciji kulture i umetnosti u Srbiji.

Muzej afričke umetnosti (MAU) je osnovan 1977. godine u Beogradu, kao prvi muzej afričke umetnosti u jugoistočnoj Evropi. Nalazi se u zgradi koja je građena u periodu od 1928. do 1930. godine, i predstavlja izuzetan primer arhitekture u stilu akademizma. Muzej poseduje zbirku od oko 1000 predmeta, od kojih je većina poreklom sa afričkog kontinenta, ali se tu nalaze i predmeti iz drugih delova sveta, koji su u vezi sa afričkom umetnošću. U zbirku spadaju predmeti kao što su maske, skulpture, oružje, nakit, tekstil, muzički instrumenti, keramika i drugi predmeti iz svakodnevnog života afričkih naroda. Pored stalne postavke, muzej organizuje i različite privremene izložbe, kao i edukativne programe za posetioce svih uzrasta. Cilj muzeja je da približi posetiocima afričku umetnost, kulturu i tradiciju, kao i da ih podstakne na razmišljanje o značaju umetnosti i kulturnog nasleđa.

Muzej sporta i olimpizma je muzej posvećen istoriji sporta i olimpizma u Srbiji. Nalazi se na adresi Blagoja Parovića 156 u Beogradu. Muzej sadrži zbirku od preko 10.000 predmeta, uključujući medalje, pehare, dresove, rekvizite, fotografije, dokumenta i drugo, koja predstavlja istoriju srpskog sporta i olimpizma od početka 20. veka do danas. Posetioci mogu videti artefakte vezane za poznate srpske sportiste i njihove uspehe na međunarodnim takmičenjima, kao i olimpijske medalje osvojene od strane srpskih sportista. Pored toga, muzej organizuje razne izložbe, predavanja i programe kako bi podstakao interesovanje i znanje o sportu i olimpizmu u Srbiji. Muzej sporta i olimpizma je jedinstvena ustanova u Srbiji koja čuva sportsku baštinu i predstavlja važan deo kulturnog nasleđa zemlje.

Muzej FK "Crvena zvezda" nalazi se u Ljutice Bogdana 1a, u Beogradu. Ovo je muzej posvećen slavnoj istoriji ovog popularnog fudbalskog kluba, osnovanog 1945. godine. U muzeju se nalaze različiti eksponati, poput starih dresova, pehara, fotografija, plakata, a tu su i interaktivni sadržaji, kao što je virtualna realnost, koji omogućuju posetiocima da iskuse utakmice na stadionu "Rajko Mitić". Muzej je otvoren za posetioce svakog dana osim nedelje i ponedeljka, a ulaznice se mogu kupiti na licu mesta. Takođe, postoji mogućnost organizovanja turističkih tura po stadionu "Rajko Mitić" u sklopu posete muzeju.

Muzej Tome Rosandića nalazi se u Beogradu, na adresi Ljube Jovanovića 3. Posvećen je životu i stvaralaštvu Toma Rosandića, jednog od najznačajnijih srpskih vajara prve polovine 20. veka. U muzeju se nalaze njegova dela u kamenu, drvetu, metalu i drugim materijalima, kao i crteži, fotografije i lični predmeti. Rosandić je rođen u Zrenjaninu 1880. godine, a nakon školovanja u Beču i dugogodišnjeg boravka u Parizu, vratio se u Srbiju i postao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je jedan od osnivača grupe "Svetlost" i jedan od najistaknutijih umetnika srpske moderne. Među njegovim najpoznatijim delima su spomenik "Majka sa detetom" u Kragujevcu, "Knežev spomenik" u Beogradu, kao i brojna druga dela izložena u Muzeju Tome Rosandića. Muzej ima i biblioteku koja sadrži knjige o umetnosti, posebno o vajarstvu, kao i zanimljive istorijske dokumente i fotografije vezane za život i rad Toma Rosandića. Ulaz u muzej je besplatan, a radno vreme se može proveriti na zvaničnoj internet stranici muzeja ili pozivom na njihov broj telefona.

Spomen-muzej Ive Andrića je muzej posvećen srpskom piscu i nobelovcu Ivi Andriću, koji se nalazi na Andrićevom vencu 8/I u Beogradu, Srbija. Muzej je osnovan 1975. godine, a nalazi se u kući u kojoj je Andrić živeo u periodu od 1961. do 1975. godine. Muzej sadrži zbirku Andrićevih ličnih predmeta, kao i njegovu biblioteku, pisma, fotografije i rukopise. Pored toga, u muzeju se nalaze i izložbe koje prikazuju život i rad ovog velikog pisca. Muzej je otvoren za posetioce svakog radnog dana, osim nedeljom i praznicima. Ulaznice se mogu kupiti na licu mesta, a postoji i mogućnost organizovanja grupnih poseta uz prethodnu najavu. Spomen-muzej Ive Andrića je jedno od najznačajnijih mesta kulturnog nasleđa u Beogradu i Srbiji, koje privlači brojne turiste iz celog sveta koji su zainteresovani za Andrićev život i stvaralaštvo.

Muzej automobila se nalazi na adresi Majke Jevrosime 30 u Beogradu, Srbija, i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja u regionu posvećenih automobilizmu. Muzej je osnovan 1989. godine i sadrži zbirku od preko 80 oldtajmera, sportskih i luksuznih automobila iz perioda od kraja 19. veka do danas. Među najznačajnijim eksponatima su automobili proizvođača poput Rolls-Royce, Mercedes-Benz, Cadillac, Bentley, kao i retkih i ekskluzivnih automobila poput Maybacha, Horcha i Packarda. U okviru muzeja se nalaze i izložbe koje prikazuju istoriju automobila, njihovu ulogu u društvu i razvoj tehnologije u automobilskoj industriji. Muzej takođe nudi i organizovane ture za posetioce, kao i mogućnost organizovanja privatnih događaja u njihovim prostorijama. Muzej automobila je omiljeno mesto za ljubitelje automobila i istorije automobilizma, a posete muzeju su dostupne tokom celog dana svakog radnog dana, kao i vikendom. Ulaznice se mogu kupiti na licu mesta.

Muzej nauke i tehnike (MNT) se nalazi na adresi Skenderbegova 51 u Beogradu, Srbija, i predstavlja jedan od najznačajnijih naučnih i edukativnih muzeja u zemlji. Muzej je osnovan 1989. godine, a njegov cilj je da promoviše nauku, tehnologiju i inovacije kroz interaktivne izložbe, radionice i predavanja. U okviru muzeja se nalazi veliki broj interaktivnih postavki koje omogućavaju posetiocima da na zabavan način nauče o različitim naučnim i tehničkim konceptima, kao i da se upoznaju sa istorijom nauke i tehnike. Izložbe u muzeju su prilagođene svim uzrastima i tematski obuhvataju različita područja, uključujući matematiku, fiziku, astronomiju, biologiju, medicinu, informatiku i mnoge druge. Pored toga, muzej nudi i obrazovne programe za škole, kao i različite vrste radionica i predavanja. Muzej nauke i tehnike je otvoren za posetioce svakog dana osim ponedeljka, a ulaznice se mogu kupiti na licu mesta. Muzej je omiljeno mesto za porodice sa decom, školske izlete i sve one koji su zainteresovani za nauku i tehnologiju.

Muzej Nikole Tesle se nalazi na adresi Krunska 51 u Beogradu, Srbija, i posvećen je životu i radu jednog od najznačajnijih naučnika u istoriji - Nikole Tesle. Muzej je osnovan 1952. godine, a nalazi se u zgradi u kojoj je Tesla živeo tokom svog boravka u Beogradu. Muzej poseduje zbirku od preko 160.000 originalnih dokumenata, fotografija i predmeta vezanih za život i rad Nikole Tesle. Među najznačajnijim eksponatima su Teslina lična biblioteka, rukopisi, fotografije, laboratorijski instrumenti i originalni patenti. Izložba u muzeju prikazuje Tesline pronalaske i otkrića, uključujući njegove inovacije u elektricitetu, bežičnom prenosu energije i drugim oblastima. Pored toga, muzej organizuje i obrazovne programe za posetioce, kao i različite vrste predavanja, radionica i drugih događaja. Muzej Nikole Tesle je jedno od najznačajnijih mesta u Beogradu za sve ljubitelje nauke i istorije. Muzej je otvoren svakog dana osim ponedeljka, a ulaznice se mogu kupiti na licu mesta.

Prirodnjački muzej u Beogradu se nalazi na adresi Njegoševa 51 i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja prirodnjačkih nauka u Srbiji. Muzej je osnovan 1895. godine, a njegova kolekcija obuhvata preko milion eksponata iz različitih oblasti prirodnih nauka, uključujući paleontologiju, mineralogiju, zoologiju, botaniku i antropologiju. Među najznačajnijim eksponatima su fosili dinosaurusa, zbirka insekata, herbarijum, kao i zbirka minerala. Izložbe u muzeju su organizovane u različitim sekcijama, uključujući sekciju za paleontologiju, mineralogiju, botaniku, zoologiju i antropologiju. Muzej nudi interaktivne postavke, radionice i predavanja, a organizuje i različite obrazovne programe za škole. Prirodnjački muzej u Beogradu je omiljeno mesto za sve ljubitelje prirode i nauke. Muzej je otvoren svakog dana osim ponedeljka, a ulaznice se mogu kupiti na licu mesta.

PTT muzej u Beogradu se nalazi na adresi Palmotićeva 2, u zgradi Glavne pošte, i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja poštanske istorije u Srbiji. Muzej je osnovan 1928. godine, a njegova kolekcija obuhvata preko 50.000 eksponata iz oblasti poštanske i telekomunikacione istorije, uključujući originalne predmete iz 19. veka do danas, kao što su telefoni, telegrafi, poštanski sandučići, uniforme poštanskih službenika i drugo. Izložba u muzeju prikazuje razvoj poštanske i telekomunikacione istorije, od prapostanskih puteva do modernih telekomunikacionih mreža. Muzej takođe organizuje obrazovne programe za posetioce, kao i različite vrste predavanja, radionica i drugih događaja. PTT muzej u Beogradu je jedno od najznačajnijih mesta za sve ljubitelje istorije poštanske i telekomunikacione službe. Muzej je otvoren svakog radnog dana, a ulaz je besplatan.

Železnički muzej u Beogradu se nalazi na adresi Nemanjina 6, u blizini glavne železničke stanice, i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja železnice u Srbiji. Muzej je osnovan 1950. godine, a njegova kolekcija obuhvata preko 30.000 eksponata iz oblasti istorije železnice, uključujući različite vrste vozova, parnih lokomotiva, električnih lokomotiva, vagone i druge istorijske predmete vezane za železnički saobraćaj. Izložba u muzeju prikazuje razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji i svetu, od prvih vozova do modernih vozova i infrastrukture. Muzej takođe organizuje obrazovne programe za posetioce, kao i različite vrste predavanja, radionica i drugih događaja. Železnički muzej u Beogradu je jedno od najznačajnijih mesta za sve ljubitelje istorije železnice i železničkog saobraćaja. Muzej je otvoren svakog radnog dana, a ulaznice se mogu kupiti na licu mesta.

Arheološki lokalitet Vinča je jedan od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji i jedan od najvećih i najvažnijih neolitskih nalazišta u Evropi. Nalazi se na obali Dunava, oko 14 kilometara južno od Beograda, u mestu Vinča. Lokalitet Vinča datira iz perioda od oko 5700. do 4500. godine pre nove ere, a naselje se prostiralo na površini od oko 10 hektara. Vinča je poznata po karakterističnoj keramici i figurinama koje su pronađene na ovom mestu. Osim keramike i figurina, na ovom lokalitetu pronađeni su i drugi predmeti iz svakodnevnog života, poput alatki za obradu kamena i kostiju, nakita i drugog pribora. Vinča je takođe poznata po složenim urbanim strukturama, kao i po sistemu odvodnjavanja i kanalizacije. Vinčanska kultura, koja je nastala na ovom lokalitetu, smatra se jednom od najznačajnijih neolitskih kultura u Evropi. Arheološki lokalitet Vinča i pronađeni artefakti svedoče o visokom nivou razvoja neolitskog društva na ovom području. Lokalitet Vinča je otvoren za posete, a na ovom mestu se nalazi i Arheološki park Vinča, koji je otvoren za javnost i gde posetioci mogu da vide replike pronađenih predmeta i arheološke nalaze.

Dom Jevrema Grujića je istorijska građevina smeštena na adresi Svetogorska 17 u Beogradu, koja predstavlja jedan od najbolje očuvanih i najznačajnijih arhitektonskih spomenika iz vremena srpske prestonice u 19. veku. Dom je izgrađen 1896. godine u neorenesansnom stilu, prema projektu arhitekte Konstantina Jovanovića, a naručio ga je ugledni srpski političar i diplomata Jevrem Grujić. Građevina je bila zamišljena kao stambena kuća, a danas predstavlja muzej i kulturno-istorijski spomenik. Dom Jevrema Grujića danas predstavlja autentičan prikaz života i kulture srpske elite u 19. veku. Muzej obuhvata kolekciju umetničkih dela i predmeta koji su nekada pripadali Grujiću i njegovoj porodici, uključujući predmete od plemenitih metala, nameštaj, slikarska dela, tekstil, staklo i druge predmete. Dom Jevrema Grujića je otvoren za posete i predstavlja jedan od najznačajnijih muzeja u Beogradu koji posetiocima nudi autentičan uvid u život srpske elite u 19. veku. Takođe, ova građevina je arhitektonski spomenik od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i istoriju.